Zašto bi osiguranje trebalo da posmatramo kao zaštitu i kako da počnemo da razmišljamo o njemu kao o prevenciji – deo je tema koje su pokrenute na Kopaonik biznis forumu, na panelu „Nesreće se ne planiraju – planira se zaštita“
Razgovor o osiguranju od nesrećnog slučaja i osiguranju u poljoprivredi
Priliku da predstavi na koji način je prolazila kroz proces oporavka posle teške saobraćajne nesreće i koliko je u tom procesu bilo važno imati polisu osiguranja i imati poverenja u osiguravajuće kuće, imala je Dea Đurđević, poznata voditeljka.
Saobraćajna nesreća u kojoj je Dea teško povredila ruku bila je, kako je istaknuto, kompleksna u kojoj su učestvovala tri autobusa i dva automobila, a bile su uključene tri osiguravajuće kompanije.
“Dea je pretrpela teške telesne povrede. Dunav osiguranje je akontaciono isplatilo deo nematerijalne štete, a konačna nematerijalna šteta će biti utvrđena tek po okončanju lečenja. Postoje limiti u materijalnim i nematerijalnim štetama. Materijalne su imovinske štete, umanjenje imovinske vrednosti, troškovi lečenja, troškovi tuđe pomoći i nege, dok se nematerijalne štete odnose na umanjenje opšte životne aktivnosti, na pretrpljeni fizički bol, strah, duševni bol i patnju zbog gubitka ili teškog invaliditeta najrođenijih“, istakao je Mirko Petrović, predsednik Izvršnog odbora Dunav osiguranja.
Na panelu, koji je moderirao Jovan Memedović, pored Dee Đurđević i Mirka Petrovića, učestvovali su Zoran Blagojević, predsednik Izvršnog odbora Wiener Stadtische osiguranja i Dragan Marković, predsednik Izvršnog odbora Triglav osiguranja.
Osiguravajuća industrija raspolaže ozbiljnim fondovima za rešavanje odštetnih zahteva građana, a istaknuto je i da su od 2005.godine, od kad je Narodna banka preuzela nadzor nad industrijom osiguranja, tehničke rezerve porasle u evrima više od šest puta, a premije nešto više od dva puta.
Na tržištu osiguranja u Srbiji, limit za nematerijalnu štetu je milion evra, a za materijalnu 200.000 evra.
„Kompanije ne mogu sprečiti nastupanje rizika, ali funkcija osiguranja je da uz finansijsku pomoć pomogne građanima da na što lakši način prevaziđu negativne efekte incidenata koji se dešavaju u životu. Potrebno je da svaki pojedinac pokaže odgovornost prema sebi i najbližima i da kroz polisu osiguranja, ako se desi šteta, u kratkom vremenskom periodu može tu štetu da nadomesti i nastavi da živi istim kvalitetom života“, rekao je Zoran Blagojević.
Na panelu je pokrenuta i tema osiguranje u poljoprivredi, gde se osigurava ukupno 12 odsto poljoprivrednih površina.
„Srbija ima 560.000 poljoprivrednih gazdinstava koji obrađuju 3,5 miliona hektara poljoprivrednih površina, ali je problem što se osigurava samo tri odsto kroz poljoprivredne proizvođače i devet kroz preduzetnike i fizička lica”, rekao je Dragan Marković.
