Neophodna je strategija nove industrijalizacije Srbije, koja treba da bude donešena u saradnji države, biznis i akademske zajednice. Izazov je da ne budemo jeftina radna snaga, već da se izborimo da budemo niša u kojoj caruju vrhunske tehnologije. Potrebni su nadprosečni stručnjaci, inženjerska znanja i kompetencije, jer ipak ljudi završavaju posao, a ne tehnologija.

Ko ne bude što pre uskočio u voz 4.0 industrijske revolucije nestaće sa scene. Ovo su zaključi Panela Industrija 4.0 – nova industrijalizacija Srbije, koji je održan 10. oktobra, u kompaniji Metalac, u Gornjem Milanovcu. Na skupu su prisustvovali predstavnici Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Privredne komore Srbije, Ministarstva privrede, međunarodni eksperti, predstavnici Metalca i drugih kompanija iz Gornjeg Milanovca, Beograda, Užica, Kragijevca, Požege, Niša i drugih gradova. Skup je organizovan sa namerom da se kroz dijalog prepoznaju prioriteti, ključni izazovi i mogućnosti u kreiranju strateških pravaca za primenu modela Industrije 4.0.

Prema rečima prof dr Radivoja Mitrovića, dekana Mašinskog fakulteta i ovaj panel je pokušaj da virus širimo na milion adresa, dok ne napravimo sistem za implementaciju Industrije 4.0.

Značaj inoviranja, automatizacije i povezivanja

Dragan Đuričin, profesor Ekonomskog fakulteta naglasio je suštinsku promenu paradigme: inoviraj, automatizuj, digitalizuj, poveži se ili nestani. U tom imperativu, koji je i šansa i pretnja, uspeće oni koji umeju da koriste novo planetarno slobodno dobro – „mobilnost“. Na planeti postoji 8,5 milijardi uređaja povezanih razmenom digitalnih podataka i zadataka – od mobilnih telefona, pametnih kućnih aparata do fabričkih mašina.

”Posle 2008. godine stvari su se dramatično promenile. Neoliberalni model je prevaziđen i Srbija to mora da prihvati. Sa industrijom 4.0 dobili smo kvantni skok mogućnosti. Nove tehnologije su donele aplikacije koje integrišu glavne karakteristike tradicionalnih informatičkih alata. Prema nekim predviđanjima 2050. godine 80 odsto stanovništva sveta će živeti u 80 megalopolisa. Menjajmo se ili ćemo nestati”, rekao je Đuričin.

Koordinacija države, biznisa i nauke

Disruptivne inovacije su velike i iznenadne da mogu da unište granske lidere. Preduzeća moraju imati fokus na potrošače, automatizaciju procesa, jer je sve teže zadržati ljude, moraju se povezivati sa drugima i smanjivati troškove. U industriji 4.0 neophodno je digitalno razmišljati. Proširio se i domet odlučivanja, jer promene u lancu vrednosti su se već desile, ali ostale promene se ne mogu desiti bez inteligentne države, koja je sposobna da kreira pametan regulatorni okvir koji će omogućiti sigurnost i bezbednost.

Gde je u svemu tome Srbija?

Prema rečima Vidosava Majstorovića, sa Mašinskog fakulteta, mi smo u četvrtoj, poslednjoj grupi od 80 analiziranih zemalja sveta, koje sprovode digitalnu transformaciju. Lideri su Švajcarska, Nemačka, SAD, Japan.

”U ovom trenutku 12 zemalja imaju nacionalne programe za Industriju 4.0, a Mašinski fakultet je od 2016. godine počeo intenzivno da širi priču o tome”, istakao je Majstorović, govoreći o Završnom dokumentu INDUSTRIJA 4.0 I NOVA INDUSTRIJALIZACIJA SRBIJE, sa junske konferencije ”The 3 rd USA-EU-Japan-Australia-Serbia Manufacturing Summit”, održane u Beogradu.

Lideri u Industriji 4.0 planiraju da desetine milijardi evra ulažu u digitalnu transformaciju do 2020. godine, za razliku od Srbije, koja još nije definisala strategiju.

Carsten Vollrath, iz SWISS IPG Partners Group, govorio je o iskustvima globalnih lidera u ovoj oblasti – Švajcarskoj, Nemačkoj i Austriji.

”Zemljama koje su danas globalni lideri u ovoj oblasti najveću prednost daje to što su počele da primenjuju digitalne procese pre 10 godina. Njihovi modeli se razlikuju, ali je izvesno da je za digitalizaciju industrije neophodan savez nauke, privrede, politike, udruženja, poslovnih industrijskih unija. I svima zajedničko i najvažnije da su razvijali kompetencije, veštine i biznis modele,jer ne završava posao tehnologija, već ljudi. Srbija mora najpre da odredi oblasti delovanja, identifikuje industrijskog partnera i ključnu grupu malih i srednjih preduzeća, tehnološkog partnera, da ih umreži sa univerzitetima, poslovnim udruženjima, stručnjacima i konsultantima, kroz takozvane digitalne laboratorije. Kroz te laboratorije će se, uz zajednički rad i povezivanje sa međunarodnim partnerima za šest do devet meseci razviti model, koji će implementirati kao demonstracioni model digitalne transformacije u lancu vrednosti. Srbija ne treba da kopira, već da traži svoj put”, rekao je Vollrath.

Primena industrijske politike u Srbiji

Poslovni model mora da se promeni, smatra Miroslav Lutovac, direktor sektora Industrija PKS. Zato je važno ne samo da budemo dobro informisani i da ispratimo primere za ugled, kako u svetu, tako i kod nas, gde kompanije poput Metalca, ali i manje, već čine krupne korake.

Katarina Obradović, pomoćnik ministra privrede je rekla da ni vladinim resorima ne ide lako proces prepoznavanja ključnih oblasti i modela za proces Idustrije 4.0. Izvesno je da je neophodan dogovor države, nauke i biznisa. Zato se prešlo na izradu Strategije pametne specijalizacije, sa ciljem da se otkrije koje su stvarne potrebe razvojno orjentisanih preduzeća, da bi Ministarstvo osmislilo novu industrijsku politiku. A ona treba da bude jedan realan izvodiv i održiv plan.

Digitalizacija put ka novoj vrednosti

Metalac dugo godina hvata korak sa novim trendovima. ”Digitalizacija je za nas put koji treba da dovede do glavnog cilja, a to je da stvorimo neku novu vrednost, rekao jeAleksandar Marković, generalni direktor Metalca. Kompanija je digitalizovana, a sada je u procesu povezivanja i integrisanja svega što već ima, kao i razvijanja ostalih aspekata digitalizacije. Sve to kroz tri paralelna procesa: transformaciju korisničkog iskustva, transormaciju internih procesa tj. lanca vrednosti i transformaciju poslovnog modela. I sve sa ciljem stvaranje nove vrednosti. Osnovano je i preduzeće Metalac digital.