Očekuje se da će se Srbija suočiti sa padom privrede od 2,5 procenata u 2020. godini, pod uslovom da mere za obuzdavanje širenja pandemije virusa COVID-19 budu ukinute do kraja juna, prema poslednjem izdanju Redovnog ekonomskog izveštaja Svetske banke (RER).

U izveštaju se navode dva scenarija u uslovima velike neizvesnosti koju donosi pandemija.

U osnovnom scenariju se pretpostavlja da će širenje pandemije virusa COVID-19 uskoro početi da usporava, tako da mere za sprečavanje širenja virusa mogu biti ukinute do kraja juna, a postepeni oporavak može da počne u drugoj polovini 2020. godine.

U pesimističnom scenariju se pretpostavlja da će se pandemija zadržati i da će mere za sprečavanje širenja virusa biti ukinute tek na kraju avgusta, dok će oporavak ekonomskih aktivnosti nastupiti tek u poslednjem tromesečju 2020. godine. U ovom slučaju bi se srpska privreda smanjila za 5,3 procenata. Obe projekcije izračunate su na osnovu podataka dostupnih na dan 15. aprila 2020. godine.

„Vlada Srbije brzo je reagovala na ekonomske izazove izazvane krizom usled pandemije virusa COVID-19, usvajanjem programa pomoći u iznosu od 5,2 milijardi evra“, kaže Stiven Ndegva, šef kancelarije Svetske banke u Srbiji. „Program se bavi problemima zapošljavanja, malih i srednjih preduzeća i likvidnosti. Ekonomija zemlje će se povratiti u 2020. godini ukoliko ovaj ambiciozni program bude u potpunosti sproveden i uklopljen sa sprovođenjem dugotrajnih strukturnih reformi.“

Očekuje se da će regionalni rast na Zapadnom Balkanu iznositi između -3 i -5,6 procenata, navodi se u Redovnom ekonomskom izveštaju.

„Obim recesije će zavisiti od trajanja pandemije u Evropi. Iako je ekonomski uticaj tekuće pandemije u regionu teško predvideti, postoji vrlo malo sumnje da će ova pandemija izazvati rasulo u životima širom regiona – opterećujući zdravstvene sisteme, parališući ekonomske aktivnosti i podrivajući dobrobit ljudi,“ kaže Linda Van Gleder, direktorka Svetske banke za Zapadni Balkan.

„Srednjoročno se očekuje snažan oporavak rasta u regionu, sa postepenim vraćanjem ekonomskih aktivnosti u normalu, ali to takođe zavisi i od trajanja i intenziteta trenutne krize, kao i od koraka koje će donosioci politika preduzimati u rešavanju problema izazvanih pandemijom.“

Recesija u svim zemljama Zapadnog Balkana pokrenuće značajan pad domaće i strane potražnje tokom pandemije. Ograničenja putovanja i mere društvenog distanciranja imaju posebno dugotrajan uticaj na turizam i usluge, a usluge čine oko 50 procenata ukupne zaposlenosti u pet zemalja u regionu i 75 procenata u Crnoj Gori. Prekidi u snabdevanju i niža potražnja dodatno utiču na mnoge proizvodne sektore, dok ograničenja likvidnosti i akutna nesigurnost guše investicije.

Glavni rizik za Zapadni Balkan je činjenica da bi produžena pandemija, kao i dublja recesija u Evropskoj uniji, mogle da otežaju upravljanje nadolazećom ekonomskom krizom.

Prema izveštaju, brze, smele i pažljivo osmišljene mere ublažavanja mogu ograničiti društveni i ekonomski uticaj ove krize. Vlade svih šest zemalja najavile su fiskalne i socijalne mere za podršku domaćinstvima i preduzećima tokom vanredne situacije – u rasponu od 1 do 6,7 procenata BDP-a. Zemlje koje su ušle u krizu sa većim fiskalnim i eksternim zaštitnim slojevima imaju više prostora za finansiranje obimnijih programa podrške.

Najavljene kratkoročne mere su neophodne i usklađene su sa politikama odgovora na krizu u zemljama EU. Međutim, sve više ljudi na Zapadnom Balkanu oslanja se na samozapošljavanje, rad sa skraćenim radnim vremenom i prihode od neformalnih aktivnosti. Ove grupe su osetljive na krizu, ali ih je teško podržati konvencionalnim merama.

Prema navodima izveštaja, možda će biti potrebna dodatna podrška – prilagođena lokalnom kontekstu – kako bi se pružila podrška svim ugroženim grupama u regionu. Na primer, nekoliko zemalja Zapadnog Balkana najavilo je proširenje obuhvata postojećih programa socijalnih transfera radi podrške samozaposlenim porodicama i većem broju osetljivih pojedinaca. S obzirom da nije sigurno koliko će ova kriza trajati, donosioci politika svuda se suočavaju sa istiom dilemom u donošenju politika: korišćenje celokupnog fiskalnog prostora za ublažavanje neposrednog uticaja može biti štetno ukoliko kriza potraje. Odgovori politika stoga treba da budu prilagođeni tako da ublažavaju neposredne efekte, prilagođavaju se novim realnostima koje se mogu javiti i ostavljaju prostora za pripremanje ekonomije za oporavak.

Izveštaj je usredsređen na makroekonomski uticaj virusa COVID-19 u zemljama Zapadnog Balkana, i priprema teren za dodatne analize. Serija kratkih dokumenata Redovnog ekonomskog izveštaja koji će se baviti uticajem na pojedinačne ekonomske oblasti, socijalne sektore i siromaštvo i distribuciju prihoda u regionu – biće objavljena naknadno u toku maja.

Ceo izveštaj: http://www.worldbank.org/eca/wbrer