Информације које су од значаја за институционалне и појединачне инвеститоре, као и ширу јавност, на жалост, и даље остају прекривене велом тајни

Корпоративно управљање представља процедуре, правила и обичаје којима се одређена компанија води и помоћу којих се контролише. Такође, оно представља и однос који се успоставља између кључних заинтересованих страна, односно акционара и менаџмента.

Истраживања која у свом фокусу имају развијеност корпоративног управљања у региону централне и југоисточне Европе указују на то да се на српском тржишту капитала овој проблематици придаје недовољан значај. Предузећа полако почињу да увиђају значај ажурног објављивања финансијских извештаја. Међутим, утисак је да је то једини аспект корпоративног управљања на којем се бележи одређени напредак. Остале активности и информације које су од значаја за институционалне и појединачне инвеститоре, као и ширу јавност, остају прекривене велом тајни – често из страха од конкуренције, али вероватно и још чешће из неувиђања значаја њиховог објављивања.

Обавеза

Многа предузећа којима се тргује на Београдској берзи још увек нису испунила обавезу објављивања прошлогодишњих финансијских резултата, или су то учинила у моменту када ти подаци немају релевантност из угла гледања инвестиционе јавности. Нови Закон о тржишту хартија од вредности и других финансијских инструмената, између осталог, прописује и већу дисциплину у извештавању јавних друштава, обавезујући их да осим годишњих извештаја и свих значајних догађаја, достављају и усвојене полугодишње финансијске извештаје. Надамо се да ће примена новог закона резултовати у повећању свести управа предузећа о значају извештавања јавности на квалитативно вишем нивоу.

Кретања цена на Београдској берзи у протеклом периоду показала су значајан пораст ликвидности и општег интересовања шире инвестиционе јавности за предузећа из банкарског сектора. Није случајност да су банке уједно и лидери у доступности информација, која се пре свега огледа кроз правовремено објављивање годишњих извештаја, полугодишњих и кварталних финансијских извештаја уз мишљења ревизора. Улазак страних инвестиционих фондова и институционалних инвеститора у структуру власништва банака у значајној мери је допринео побољшању корпоративног управљања. Њихов директан интерес је побољшање перформанси предузећа чији су власници, а због знатног учешћа у власништву отвара им се и могућност веће контроле рада менаџмента и усмеравања пословања фирме, па самим тим и инсистирање на већој транспарентности.

Тржишна цена која се формира на берзи, под утицајем свих информација које су јавно доступне, требало би да буде најбољи показатељ успешности менаџмента, која се огледа како у остварењу интереса власника, односно акционара, тако и у побољшању перформанси пословања предузећа и његовом развоју. На развијенијим тржиштима, санкционисање или награђивање менаџмента компанија за резултате пословања обавља се на врло једноставан начин и то управо преко цене њихових акција на берзи – поверење или неповерење се изражава куповином, односно продајом акција. Тржиште је ту бескомпромисно и врло осетљиво на сваку информацију. Међутим, постизање таквог стадијума осетљивости у директној је корелацији са нивоом ликвидности тржишта.

Истраживање српског тржишта капитала кроз призму интернет презентација највећих предузећа показало је да предузећа, чијим акцијама се тргује на Београдској берзи, у већини случајева поседују веб презентације и на српском и на енглеском језику, што може указати на жељу за остварењем комуникације са окружењем. Међутим, њихов садржај у погледу информација од значаја за инвеститоре у значајној је диспропорцији са земљама из региона централне и југоисточне Европе. Већина је фокусирана искључиво на промоцију својих производа и услуга, док су информације о правима акционара, правима запослених, као и информације о члановима управних и извршних одбора врло ретко доступне. Информације о поштовању стандарда о заштити животне средине, спонзорствима и другим активностима у локалној средини, могуће је наћи тек код појединих предузећа, те се стиче утисак да је потребно уложити знатно више напора како би се достигла свест о значају пласирања релевантних информација које су од интереса акционарима и потенцијалним инвеститорима.

Весна Илић
Раша Неимаревић
Београдска берза