ЕУ препоручује очување локалних врста вина, каква је управо „кадарка“ чије су чокоте Срби, бежећи од Турака, још у 13. веку донели у јужне крајеве Мађарске и у делу Румуније
Није реткост да странци боље препознају и цене поједине предности домаћих производа и могућности региона, него ми сами. Док мере државе једва да дају позитивне резултате на обнављању винограда на северу Бачке, а суботичкохоргошка пешчара некада је била чувени винородни крај, једна америчка фирма одлучила је да инвестира управо у ову област.
Фондација Faircom international LLC из Вилмингтона, САД, која се на овом подручју појављује као дистрибутер у области фармацеутских производа, формирала је у Суботици фирму МР Виногради, на чијем је челу др Игнације Тонковић, а са првенственим циљем да производи врхунско вино. Америчким предузетницима познато је да је након Првог светског рата са овог подручја извожено квалитетно вино, а према Тонковићевим речима, инвеститори су интерес пронашли у одабиру и даљем узгоју аутохтоне врсте лозе као што су „кадарка“ и „кевединка“. „Кадарка“ је посебно интересантна јер даје карактеристични розе, као и црно вино подједнако добро на чистом песку, али и на другим типовима тла.
На ове просторе донели су је од 13. века Срби који су бежали од Турака, тако да се „кевединка“ шири на југу Мађарске до острва Чепел у средњем току Дунава, затим до Чонграда, у Румунији уз реку Марош и у Србији винска мапа „кадарке“ обухвата Суботицу, Сомбор и Бездан, каже Тонковић. Наравно, није за очекивати да су амерички инвеститори одабрали „кадарку“ из сентименталности, већ из врло прагматичног става да управо аутохтоне врсте отварају врата извозу у Европску унију.
– Европа препоручује очување, неговање и производњу локалних врста вина. Наравно, производња ових вина је количински ограничена, конкуренције нема, те је и њихова цена виша од цене вина која се масовно производе, каже Тонковић.
Амерички фонд је, посредством предузећа МР Виногради, од планираних осам за сада купио три хектара земље и посадио прве чокоте „кадарке“. Обран је и први скроман род, а очекује се да на једном хектару засада роди око девет хиљада килограма грожђа, од чијег сваког килограма се може добити од шест до 6,5 децилитра вина. Тонковић истиче да овде треба бити веома пажљив јер форсирањем квантитета обавезно иде и пад квалитета.