Нада и Драгослав Маринковић из села Мариово у Македонији, пореклом Срби, успешно се баве пчеларством, развили су посао и основали предузеће „Зоралек“. Посао развијају комерцијалним кредитима али и уз помоћ македонске државе која по кошници даје субвенцију од 17 евра. Данас на тржиште испоручују мед обогаћен боровницом, лавандом, кантарионом, цвеклом, зеленом пшеницом
Породица Маринковић: Нада и Драгослав са синовима
Транзиција је у свим земљама имала исте последице. Људи су лако остајали без посла и још теже га налазили. То се догодило и Нади Маринковић из села Мариово у Македонији. Са дипломом инжењера агрономије није могла да се запосли. Почетком овог века, ова супруга и мајка два сина, није имала другог избора него да помаже оцу који се након одласка у пензију бавио пчеларством. Али, хоби се претворио у озбиљан бизнис. Из те сарадње никло је предузеће „Зоралек“. Данас се баве производњом органског меда, имају нову халу, производе лековита средства од меда и планирају даљи развој. Једини запослени члан породице, од пре петнаестак година, тата и супруг Драгослав, прикључио се и сам породичном послу. Ту већ увелико раде и студенти економије синови Зоран и Александар. Они брину о књиговодству и о истраживању тржишта.
Данас Маринковићи имају 500 кошница. Годишње добију између осам и десет тона меда. Праве и медена лековита средства са додацима разног биља. Органски мед испоручују од 2006. године. Пре тога су две године били у поступку конверзије, односно преласка са конвенционалне на органску производњу.
О томе како су почели и како виде даљи развој, сазнали смо када смо их недавно посетили у Македонији. Нова Љубљанска банка (НЛБ) је организовала студијско путовање новинара из Србије од 22. до 24. априла у Македонију, а баш ову фирму је изабрала као добар пример сарадње са банком која је омогућила развој.
Нада Маринковић подсећа да је њен отац покренуо производњу, а да је она направила нову халу и све осавременила. Синовима, који су од 2005. године и званично власници компаније, оставља да раде на развоју и маркетингу.
Опширније у штампаном издању
У овом броју још и …
- Процена штета путем апликације
- Подршка развоју пољопривреде
- Нови кампус Интернационалне школе у Београду
- Бритaнци зaинтeрeсoвaни зa улaгaњa у Србиjи
- EНTOНИ J. MEJO И НATAН НOИРA: ЊИХOВO ВРEME (2): Како су прeдузeтници постали мaгoви мaркeтингa
- Следећи број Економетра излази 3. јула 2018.
