Na šest hektara plodne zemlje u Barajevu, u ekološkom okruženju, nastala je farma koja od 2009. godine primenjuje sve principe organske proizvodnje hrane. Od 2010. povezala se sa drugim malim farmama u udruženje „Bio razvoj“, a 2011. godine njeni osnivači izborili su se i za pijacu organske hrane na Novom Beogradu. Ovi vredni ljudi kao prednosti posla kojim se bave na prvom mestu ističu zdravu hranu, lično zadovoljstvo i očuvanje biodiverziteta, kako bi deci ostavili zdravu zemlju, odnosno obnovljivi resurs

U okviru poljoprivrednog gazdinstva Radivojević, koje se prostire na šest hektara plodne zemlje u Barajevu, nadomak Beograda, razvila se organska farma „Laf“. Ovde se, u ekološkom okruženju, između Lipovačke šume i obronaka Kosmaja, uzgajaju različite biljne kulture, kao i životinje, a od 2009. godine primenjuju se svi principi organske proizvodnje voća, povrća, žitarica, jaja, začinskog bilja…

Ekipa Ekonometra posetila je sredinom oktobra ovo imanje sa koga se, na 320 metara nadmorske visine, pruža neverovatan pogled i na planine Avalu i Bukulju. Izuzetan vazduh i povoljni vetrovi čine ovo mesto pogodnim tlom za poljoprivrednu proizvodnju, a četiri partnera koja su osnovala farmu „Laf“ odlučila su da se bave organskom hranom.

– Počelo je tako što je Miodrag, na svom nasleđenom imanju, krenuo da gaji za mene paradajz, papriku i razno drugo povrće, jer sam ja alergična na pesticide i nisam mogla da koristim konvencionalno proizvedene kulture. Onda smo hteli da napravimo ogledno dobro za druge Barajevce, najviše zbog toga što ovde svi imaju po dve bašte – jedna je „za jelo“, a druga „za pijacu“ – objašnjava prve korake organske farme „Laf“ Zorana Gajić, jedan od četiri osnivača, ranije zaposlena u Svetskoj banci na poslovima regulatorne reforme.

Poslovna ideja je bila njena, a u ovaj projekat uložila je svoje znanje i vreme kako bi završila svu potrebnu „papirologiju“. Zadužena je i za promociju što, po njenim rečima, podrazumeva nastupe na sajmovima i borbu koju je uspešno završila osnivanjem pijace organske hrane u Bloku 44 na Novom Beogradu. Ortački ugovor potpisao je i Miodrag Radivojević, po struci mašin-ski inženjer, koji je do tada radio kao profesor u školi u Barajevu i kao rukovodilac na velikim gradilištima u Beogradu. On je uložio zemlju i preuzeo ulogu šefa proizvodnje. Treći partner je investitor, a četvrti Goran Spasojević, menadžer prodaje, po struci ekonomista.

Organska proizvodnja

Organska farma „Laf“ dobila je ime po Miodragovom nadimku iz detinjstva, a funkcioniše kao ortačko društvo sa četiri partnera, gde na komercijalnom poljoprivrednom gazdinstvu eksperimentišu sa različitim biznis modelima.

– Mi na šest hektara imamo sve – povrtarsku proizvodnju, voćnjak, žitarice, životinje. Povrtarske kulture gajimo i u plastenicima i na otvorenom polju, a za organsku proizvodnju je bitno praviti takozvane plodorede i plodosmene. Na primer, trenutno je gotov rod paprike i na tom mestu se, nakon preoravanja i odmaranja zemlje, seje „zimska tura“ – to su kupusnjače: brokoli, karfiol, šest vrsta kupusa. U drugom plasteniku, gde je do sada bio paradajz, posadićemo zelenu salatu, mladi luk, rotkvice – kaže Zorana.

U proizvodnji se ne koristi nikakva hemija, a zemlja se đubri stajnjakom od životinja sa farme. Bitna stavka je prevencija koja se vrši tako što se veoma vodi računa o vremenskom redosledu i prostornom rasporedu sađenja. Tu su i takozvani međuredovi, pa se između paprika sadi blitva, rukola i listovi duvana koji na sebe privlače razne štetočine.

– Između paradajza se sadi bosiljak koji je fenomenalna zaštita. To je takozvani međured, a imamo i jedno drvo banane koje takođe ima zaštitnu ulogu jer uništava štetne insekte. Tu je i biljka fazalis koja se jede kao voće jer sadrži mnogo vitamina Ce, zatim kupus raštan, a neven, kadifica i drugo cveće su uvek dobrodošli – ističe Zorana.

Osim što odvlače insekte, ove biljke imaju i drugu funkciju a to je da podstiču napredak biljaka suseda. Ipak, ponekad se vrši dohranjivanje čajevima koprive. Na organskoj farmi „Laf“ postoji oko 70 različitih vrsta biljaka i vrlo je važno isplanirati „dobre i loše“ susede. Ortaci su za to angažovali stručnjake, dvoje mladih ljudi koji su magistrirali organsku poljoprivredu i koji su im napravili plodorede.

– Naše biljke su stare šumadijske sorte i mi čuvamo sva semena – tu su lubenica, korijander, peršun, praziluk, bela rotkva…

Posebni standardi za životinje

Jedna od ključnih stvari za farmu je i zimnica, jer u organskoj proizvodnji ne budu svi plodovi tako lepi da se mogu izneti na pijacu. Oko trećina, a ponekad i polovina plodova, bude krivo ili oštećeno. Iako su to i dalje vrlo zdrave namirnice, kupci na pijaci biraju samo one najlepšeg izgleda, tako da ostale idu u zimnicu.

„Laf“ ima i svoj mlin u kome od žitarica pravi brašno. To su male količine, ali zato sarađuju sa farmom „Neven“ iz Meljaka koja ima malu pekaru, a inače drži krave i pravi sir. Svoje brašno trampe za njihov stajnjak i onda „Neven“ u svojoj pekari proizvodi male hlebove koje prodaju kroz zajedničku mrežu. Zato Zorana ističe kao veoma važno povezivanje malih farmi jer – „ne mogu svi da rade sve“.

– Za držanje životinja po principu organske proizvodnje moraju da se ispune brojni uslovi, počev od toga da životinje uvek moraju da imaju otvoren prostor za ispašu i šetnju, stalno dnevno svetlo, čist vazduh, i da njihove staje, odnosno kućice, moraju biti napravljene kompletno od prirodnih materijala, po posebnim standardima. Organska farma „Laf“ je prva u Srbiji dobila sertifikat za organsku proizvodnju koka nosilja i jaja. Proces sertifikacije je trajao tri godine, a jedanod najvećih problema u nabavci prvog jata je bio što se pilićima, kada se izlegu, već prvog dana seku kljunovi i onda ne mogu prirodno da se hrane.

– Morali smo šest meseci unapred da platimo da bi nam sačuvali prvo jato pilića kojima neće biti posečeni kljunovi!

Na farmi gaje i pčele, a naša sagovornica objašnjava da se, baš kao i povrće i žitarice, i životinjske vrste rotiraju i to, na njihovoj farmi, na tri godine. Prvu „ekipu“ su činili krava, tele i ovce, da bi nakon njih došle svinje i živina. Sledeće godine će verovatno napraviti promenu i opet uzeti kravu.

– Kada rotirate životinje, rotirate u stvari kvalitet stajnjaka, što utiče i na plodnost tla i na kvalitet zemlje. Imamo i kompost, jer na svakoj organskoj farmi mora da se sakuplja organsko đubre i kada odleži godinu dana koristi se za đubrenje – kaže Zorana.

Umrežavanje malih farmi

Organska farma „Laf“ je u samom startu imala pomoć jednog holandskog stručnjaka koji ih je posavetovao kako da se umreže. Taj način umrežavanja je daleko od nečeg što se kod nas zove zadrugarstvo. Reč je o farmi lideru koja za sobom vuče druge male farme, približno iste veličine. Ovde su upravo Barajevci najbliži tržištu, pa su preuzeli ulogu vođe.

– Mi smo se sa drugim farmama 2010. godine povezali u udruženje „Bio razvoj“. To su ljudi slični nama. Jedan od primera saradnje u okviru udruženja je pomenuta kooperacija sa farmom „Neven“, a drugi je recimo škola koju organizujemo kod Nemice Vivijen Šajdler u selu Jalovik kod Šapca. Imamo i zajednički volonterski program u okviru koga volonteri provode po nekoliko dana na svakoj farmi – ističe Zorana Gajić.

Udruženje „Bio razvoj“ ima i zajedničku banku semena koja su sva sertifikovana i autohtona. Zajedno nastupaju na sajmovima i objavljuju naučne radove iz oblasti organske poljoprivrede. Organska farma „Laf“ ima odličnu saradnju i sa istraživačkom stanicom Petnica, u čijim laboratorijama radi analize, kao i sa Poljoprivrednim fakultetom iz Zemuna, za čije studente nude stručnu praksu.

– Sve ove male farme vode ljudi koji nisu profesionalni poljoprivredni proizvođači, ali koji su izašli iz grada jer su jednostavno hteli da promene način života. Počeli su sa nekom malom baštom, da bi se kasnije to razvilo u organsku proizvodnju. Oni u tome uopšte ne vide dobit, za razliku od većih poljoprivrednih proizvođača koji samo gledaju da li će im se nešto isplatiti ili ne.

Pijaca organske hrane

Već 2010. godine je organska farma „Laf“ počela da prodaje svoje proizvode, najpre nakupcima na Kalenić pijaci, da bi se 2011. izborili za pijacu organske hrane na Novom Beogradu. Nude i uslugu kućne dostave za koju su najviše zainteresovani ljudi koji iz različitih razloga ne mogu da dođu vikendom na pijacu.

– Imamo otprilike četiri kategorije kupaca naših proizvoda i uglavnom ih sve već poznajemo. To su ljudi koji imaju malu decu i bebe, zatim bolesni, stranci, i mladi koji imaju tu svest i žele zdravo da se hrane. Subotom i nedeljom ih bude po stotinak, iako su naše cene dva do tri puta više nego cene konvencionalne hrane. Ipak, kad se pogledaju finansijski bilansi za prošlih pet godina i dalje smo u minusu jer stalno investiramo u radnu snagu i opremu – kaže Zorana.

Planovi organske farme „Laf“ za naredni period su poboljšanje kvaliteta proizvodnje na istom prostoru, bez širenja, ali uz umrežavanje sa sličnim farmama radi razmene iskustava i zajedničkog izlaska na tržište. Svojim tržištem smatraju isključivo centar Beograda, jer imaju svoje stalne potrošače i mišljenja su da je organska hrana takva da put od farme do trpeze treba da bude što kraći.

Velika ulaganja

Miodrag Radivojević kaže da je u farmu do sada uloženo oko 50.000 evra, ali da su ulaganja i dalje velika, kao i troškovi – radna snaga, oprema i materijal, troškovi kontrole i sertifikacije.

– Država je do pre dve-tri godine i davala neke subvencije, sada sve manje, a nas sertifikacija svake godine košta više od 1.000 evra, plus prateće analize koje o svom trošku obavljamo u laboratorijama i na institutima. Ako se zadržimo na ovoj veličini farme, bez širenja, isplatili bismo investiciju i nešto zaradili tek kroz dve godine. Jer, ovaj posao traži stalna unapređenja i ulaganja. Mi trenutno pokušavamo da zaokružimo ovo što imamo – objašnjava Miodrag.

Požalio nam se i da je ova godina zbog vremenskih prilika bila izuzetno teška, pa su troškovi za radnu snagu, zbog količine posla, bili čak pet puta veći. Farma „Laf“ zapošljava četvoro radnika, uz povremeni angažman još dvoje, ali Miodrag sa žaljenjem konstatuje da, iako važimo za zemlju sa mnogo nezaposlenih, ljudi nisu zainteresovani za posao, pogotovo ne u poljoprivredi, odnosno da „još uvek žive u socijalizmu“.

Zorana i Miodrag se slažu da je pomoć države nedovoljna i da se više svodi na deklarativnu spremnost, nego na konkretne aktivnosti.

– Mi imamo problem i sa konkurencijom iz susednih zemalja jer one imaju mnogo veće subvencije od nas, a ako su članice Evropske unije onda imaju i novac iz EU fondova. S druge strane, kod nas se od 1. januara 2014. hrana iz EU uvozi bez carina, jer smo u procesu pridruživanja, tako da smo mi kao domaći proizvođači u nepovoljnom položaju – navodi jednu od teškoća u poslovanju Zorana Gajić.

Miodrag posebno ističe činjenicu da su kod nas mnogo stroži kriterijumi za organsku proizvodnju nego na Zapadu. Prema njegovim rečima, u Evropskoj uniji su znatno liberalniji i tamo postoje zaštitna sredstva koja je dozvoljeno koristiti u biljnoj proizvodnji, kao i homeopatski lekovi za životinje, dok je kod nas to nedostupno.

Sagovornici Ekonometra ističu da organska proizvodnja ima perspektivu u Srbiji, ali da je neophodno da se u značajnoj meri promeni odnos države prema ovom sektoru.

– Prvo, zakonska regulativa za organsku proizvodnju je na pogrešnom mestu u sistemu. Smatram da regulativa u ovoj oblasti treba da bude vezana za Strategiju održivog razvoja, a ne samo uz poljoprivredu – kaže Zorana Gajić i dodaje da je problem i to što službe koje bi trebalo da sprovode ove propise nisu dovoljno obučene o ovoj vrsti proizvodnje i teško im je da prate proizvođače.

– To praktično znači da mi, sistemski posmatrano, nismo ni na početku organske proizvodnje kao celine, već smo ograničeni u oblasti primarne proizvodnje i uvoza organske hrane! Prema mišljenju Zorane i Miodraga, uzor našoj zemlji po uređenosti u ovoj oblasti mogle bi biti Austrija, Nemačka i Holandija.

– Prednosti posla kojim se bavimo su na prvom mestu zdrava hrana, za nas i našu porodicu, naše prijatelje i naše kupce koji su nam postali proširena porodica. Zatim, u ovom poslu je važno i lično zadovoljstvo, a mislimo da smo i odličan primer za edukaciju, kako drugih proizvođača i studenata, tako i inspektora i kontrolora. Tu su i očuvanje kvaliteta zemlje i biodiverziteta, kako bismo deci ostavili zdravu zemlju, odnosno obnovljivi resurs. Sa druge strane, problemi koji postoje u ovom poslu su preobimna administracija, nedostatak jasne politike razvoja i nizak nivo državnih subvencija u odnosu na to kako je u drugim državama Evrope – slažu se naši sagovornici.

Zorana Gajić i Miodrag Radivojević poručuju da bi proizvođači trebalo da prestanu sa principom „dve bašte“ i da sve što proizvode bude „za jelo“, dok bi kupci organske hrane trebalo da traže sertifikat od prodavaca i da budu sigurni da je ono što kupuju kontrolisano. Oni smatraju da je neophodno udruživanje proizvođača u ovom segmentu proizvodnje hrane i da država mora malo više obratiti pažnju na organsku proizvodnju.