После пропале приватизације Венчачке виноградске задруге у Бањи, предстоје лепши дани за виноградаре

Грожђе и вино не кради, већ их купи, али виноград себи и породици засади. Кад имаш виноград, имаћеш и вино, једна је од десет винских (Божијих) заповести.
Житељи Шумадије одавно су то знали јер, како кажу и стручњаци, Венчац је идеалан за узгој винове лозе. У селу Бањи код Аранђеловца, пре тачно 103 године, основана је најстарија виноградарска задруга у Србији. Иницијативу за оснивање задруге први су прихватили 1902. године житељи села Липовца, а годину дана касније придружили су им се и Бањанци. Оснивачка скупштина одржана је средином септембра 1903. и тада је у њу уписано 18 задругара. Три године касније, вредни виноградари изградили су модерни подрум.

Задруга у Бањи брзо се развијала. Изграђени су и други пратећи објекти. Члан задруге постао је 1923. године и краљ Александар Карађорђевић. Занимљиво је да је у току Првог светског рата из Карађорђевог конака у Тополи, у бањски подрум пренета његова бачва, стара 120 година, чија је запремина 8.298 литара. Задрузи су у све већем броју приступали и виноградари Винче, Врбице, Брезовца и Тополе, па их је 1929. било стотинак. Тада су задругари поседовали око 800.000 чокота квалитетног грожђа.
Први Свесловенски земљораднички конгрес одржан је 1926. године у Бањи. Као узорну, задругу су посећивали многи стручњаци из земље и света, ђачке екс-курзије, чланови дипломатског кора, војне делегације и многи угледни гости. Да споменемо само посету бивше прве даме Америке Елеоноре Рузвелт, а у два наврата у посети је био и Јосип Броз Тито.

Уочи Другог светског рата у задрузи су радила 124 виноградара који су годишње производила 150 вагона вина и ракије: бисерке, ружице, жилавке, тријумфа, шампањца, вињака, коњака и других пића. Тако је било пуних 100 година: задруга за углед, задовољни Шумадинци – виноградари и корисници њихових квалитетних пића, овенчаних бројним пехарима и медаљама за квалитет на угледним сајмовима у земљи и иностранству.