У поткровљу, у центру Београда изградио је свој стан уз помоћ кума, глумца Пеђе Милетића. Радио је све дунђерске послове, држао висак и мешао малтер, уграђивао водоводне цеви и струју, дељао даске за плакаре, библиотеку, ламперије, инсталирао санитарије, направио кухињу… Готово да нема заната који није научио

Оливер Њего је у септембру напунио 52. годину. Некако му је све у знаку броја девет: рођен је 19. 9 1959. у Нишу, дипломирао је 1990. на ФМУ у Београду, 1991. постао стални члан Београдске опере, а супруга, Јасна, дипломирани дизајнер текстила, млађа је од Њега, 19 година. Ретко виђену породичну хармонију деле са две лепотице, кћерке, зеленооком осмогодишњом Даријом и шестогодишњом Таром. За сада, каже нам Оливер, одолевају да мезимицама набаве и многожељено – куче. У њиховом дому нема досаде: често их посећују пријатељи, роштиља се и пева на тераси са погледом на Храм Светог Саве и још даље, све до Авале, а за славу Ђурђевдан, дође им пријатеља као на оперску представу!

Једној особи, осим родитеља, Оливер је бескрајно захвалан за све своје успехе у каријери и приватном животу. То је „примадона апсолута“ – Радмила Бакочевић! Њен је велики дужник, каже.

Био је њен студент на Академији, она му је помогла у каријери, али и да себи свије гнездо, баш у згради у којој живи и наша оперска дива. То поткровље, тај „пентхаус“ небу под облаке, изградио је сам Оливер, уз помоћ кума, глумца Пеђе Милетића. Радио је све дунђерске послове, држао висак и мешао малтер, уграђивао водоводне цеви и струју, дељао даске за плакаре, библиотеку, ламперије, инсталирао санитарије, направио кухињу… Огроман простор на два нивоа, са пијанином у ћошку, и справама за вежбање на спрату. Ту су и гостинске собе, просторије за пријатеље да преспавају, спаваћа и дечија…

Опширније у штампаном издању