“Zlatna pravila” primenjiva ne samo u biznisu, nego i u životu uopšte

 

Oni se ubrajaju u najuspešnije i najbolje plaćene ljude sveta. Poverena su im kormila korporacija koje zapošljavaju i po stotine hiljada ljudi, koje prave promet koji se meri stotinama milijardi dolara. Sve njihove poteze, pri tom, veoma precizno registruje berzanski seizmograf čije indikatore motre oni koji su u te korporacije uložili svoj novac – mali i veliki akcionari. Glavni menadžeri 500 najvećih američkih kompanija godišnje zato između sebe dele 5,1 milijardu dolara – koliko su ukupno teški paketi njihovih zarada, koje uključuju plate, bonuse i opcije u akcijama.

Kakvih se principa, poslovne filozofije ili ideja vodilja drže ovi korporacijski magovi?

U traganju za odgovorom na ovo pitanje američki poslovni magazin “Biznis 2.0” napravio je anketu među 50 najpoznatijih CEO i dobio seriju nadasve zanimljivih odgovora, koji mogu da posluže i kao neka vrsta enciklopedije “zlatnih pravila”, primenjivih ne samo u biznisu, nego i u životu uopšte.

Prenosimo nekoliko najzanimljivijih odgovora.

Endi Grouv (1936), osnivač i bivši predsednik i glavni menadžer korporacije Intel, glavnog proizvođača kompjuterskih procesora:

Samo paranoični preživljavaju

Mnogi u Silicijumskoj dolini već dugo znaju da je ovo moja mantra, ali nisam siguran da su je sasvim razumeli. Ovo, inače, nije tako ludo kao što zvuči, već je samo dopuna Marfijevog zakona koji kaže da će poći naopako sve što može da pođe naopako. Ako je zaista tako, onda su paranoični u prednosti.

Mislim da je ovo pravilo danas još relevantnije, s obzirom na stanje u američkoj ekonomiji koja polako počinje da gubi vodeću poziciju u jednoj po jednoj industrijskoj grani. Zato je bolje da budemo paranoični.

Kris Albreht, glavni direktor kablovskog sistema HBO

Okružite se pametnijima od sebe i osećajte se zadovoljni zbog toga

Kad su me upisali u gimnaziju za talentovane učenike, doživeo sam da, od najpametnijeg klinca u osnovnoj školi, ovde budem negde pri dnu. Brzo sam se navikao na tu situaciju shvatajući koliko mogu da učim od ljudi koji su pametni koliko i ja ili pametniji od mene. Vodeći sada HBO, mogu da vam kažem da je odgovor na pitanje – kako kompanija nastavlja da bude uspešna – u ljudima koji sede sa mnom u sali za sastanke.

Voren Bafet (1930), investitor, drugi najbogatiji čovek sveta (posle Bila Gejtsa), “težak” oko 42 milijarde dolara:

Ti nemaš dvojnika

Kad ujutru ustaneš iz kreveta i razmišljaš šta želiš da uradiš toga dana, upitaj se šta bi želeo da drugi pročitaju na naslovnoj strani sutrašnjih novina. Verovatno ćeš postupati malkice drugačije imajući ovo u vidu.

Stiv Balmer (1956) glavni direktor „Majkrosofta”

Učinite zapošljavanje vrhunskim prioritetom

Ne zadugo pošto sam se 1980. zaposlio u „Majkrosoftu”, Bil Gejts mi je poverio da vodim kadrovsko odeljenje. Naš biznis je tada bio u brzom usponu, ali smo imali primetan manjak radne snage. Tražio sam od Bila da zaposlimo 50 ljudi. On je rekao – ne. Objasnio sam mu da nam je potrebno još kvalifikovanih ljudi da bismo rasli, dok je on smatrao da će to kompaniju dovesti do bankrota.

Bil je bio veoma konzervativan, govoreći tada da na računu želi da ima dovoljno novca da bez ikakvog novog priliva isplaćuje sve plate zaposlenih godinu dana. Zbog toga nove ljude nismo primali onoliko brzo koliko sam ja želeo, ali smo ih primali, i ja sam dugo vršio konačni izbor. Niko se nije zaposlio u „Majkrosoftu” a da mi se nije svideo, pošto sam prethodno s njim razgovarao. To, na sadašnjem mestu, više ne mogu da radim, ali i dalje značajan deo vremena posvećujem obezbeđujući da primamo najbolje ljude. Vi možete imati tehnologiju ili proizvod koji su bolji od drugih, ali vaši ljudi su ti koji vam omogućavaju da razvijete sledeću pobedničku tehnologiju ili proizvod.

Ričard Brenson, engleski preduzetnik, predsednik „Virdžin” grupe, koja se bavi širokim spektrom poslova, od muzike do avio-saobraćaja

Kad ljudi nešto zabrljaju, dajte im još jednu šansu

Da biste bili dobar vođa, morate da se koncentrišete na izvlačenje najboljeg iz vaših ljudi. Ljudi su kao cveće – treba sve vreme da budu negovani i zalivani. To važi kako za operatora na telefonskoj centrali, tako i za predsednika kompanije koji je upravo održao loš govor. Ja to znam, jer sam baš prethodne večeri održao jedan loš govor. Suština je u tome da ljudi znaju kad nešto zaj… i nije neophodno da im šefovi to stalno nabijaju na glavu.

Kad sam imao sedam ili osam godina, uzeo sam neki sitniš iz tatine fioke i otišao u poslastičarnicu. Poslastičar je pozvao mog oca, jer mu je bilo sumnjivo što imam toliko para, rekavši mu da sam ja te pare uzeo bez njegovog znanja. Otac je to, naravno, znao, ali je bio oštar prema poslastičaru: „Kako se usuđujete da mog sina optužujete za krađu”. Rezultat: nikad više ništa nisam ukrao.

Godinama kasnije, kada je „Virdžin” zapošljavao oko 20 ljudi, menadžer naše prodavnice polovnih ploča skrenuo mi je pažnju da jedan od zaposlenih kao polovne prodaje nove ploče iz naše produkcije. To je bila sitna krađa. Umesto da ga otpustim, pozvao sam ga na razgovor. Danas je on šef marketinga jedne od naših kompanija i jedan od naših najboljih ljudi.

Karol Barc, glavni direktor Autodeska

Ako mislite da ne možete, u pravu ste

Ja sam često u poziciji da ljude nagovaram da urade nešto što želim, ali oni to ne žele. To znači da prvo moram da čujem „ne mogu” – dakle da saznam limite koje nose u svojim glavama. Uvek detaljno slušam razloge zbog kojih ljudi smatraju da nešto ne mogu da urade, dovodeći ih do tačke kad mogu da mi kažu „Šefice, sada vidite zašto to ne mogu da uradim”.

Kad stignemo dotle, ja sam već postavila svoju zamku. Od nekoga ko mi se tako suprotstavlja tražim da se izjasni koliko od onoga što mu tražim može da uradi. Ovo činim zato što sam uverena da neko može da uradi svaki posao ako pokuša da ga uradi. Ovo je i objašnjenje zašto mi svake godine lansiramo novu verziju našeg glavnog programa, AutoCad – to je zato što, kad naši ljudi kažu da nešto ne može da bude urađeno, ja kažem da može, samo još ne znamo kako. Zato mi učimo.

Hans-Olaf Olson, potpredsednik i šef marketinga Volvo automobila

Maksimizirajte kompromise

Ako to ne uradite, nećete opstati u globalnom biznisu. Ovo sam shvatio tokom šestogodišnjeg mandata na mestu šefa Volvoa u Japanu. U japanskoj kulturi, nije dopušteno da jedna strana u pregovorima stekne utisak da je gubitnik. Poverenje se stiče takvim pregovaranjem da svako odlazi zadovoljan poslom. Da bih to postigao, morao sam da usavršim umetnost slušanja. Ustvari, pre odlaska u Japan bio sam uveren da sam dobar slušalac, da bih tamo otkrio da slušati ne znači samo obraćati pažnju na reči, već i na ukupno ponašanje sagovornika, njegove gestove, delikatnosti uzimanja i davanja. Kompromis u Japanu proizlazi iz razumevanja drugih.

Napustivši Japan, preselio sam se u Brisel, kao šef Volvo automobila za Evropu. Kompromis je neophodan i u Evropi, ali ovde zahteva drugu vrstu veština. Kulture u Evropi su ekstremno nezavisne. Nije teško zamisliti koliko je teško bilo stvoriti Evropsku uniju i s tim na umu razumeti prepreke u formiranju marketinške strategije za njen ceo prostor.

Maksimiziranje kompromisa ne znači, međutim, da se odreknete svojih stavova da biste zadovoljili druge. Morate ostati to što jeste, nikad ne zamišljajte da ste neko drugi. Sa te pozicije snage, stvorite dobitnu situaciju za sve aktere. Potom budite veoma disciplinovani u realizaciji, tako da ništa ne ostane nedovršeno.

Ričard Parsons (1948), glavni direktor Tajm Vornera

Kako poseješ, tako ćeš i požnjeti

Ovo je izreka moje bake i najbolji savet koji sam ikad dobio. Ako o ičemu razmišljam na dnevnoj bazi, kao o moralnom kompasu, to je upravo to. S ljudima postupaj onako kako želiš da postupaju s tobom. Ako svakoga tretiraš sa uvažavanjem, to će ti se na neki način vratiti. Ako si pošten i otvoren, to će ti se takođe vratiti.

Ivan Seidenberg (1946), predsednik i glavni direktor kompanije Verizon, najvećeg lokalnog telekomunikacionog provajdera u SAD, sa 250.000 zaposlenih i 67 milijardi dolara prihoda

Trud otvara vrata

Moj prvi šef je bio domar jedne zgrade u kojoj sam bio čistač. Posmatrao me je kako brišem podove i čistim zidove gotovo godinu dana pre nego što mi je napomenuo da bih mogao da dobijem stipendiju za koledž ako se zaposlim u telefonskoj kompaniji. Kad sam ga pitao zašto mi to nije rekao ranije, on je odgovorio: „Želeo sam da vidim da li to zaslužuješ”.

Poruka: trudite se na poslu, imajte visoke standarde, pridržavajte se svojih načela, jer neko vas uvek osmatra.

Hektor Ruiz (1945), predsednik AMD, drugog po veličini proizvođača kompjuterskih čipova

Budite onaj ko rešava probleme

U trci za sve bržim procesorima, zaboravili smo da pitamo korisnike da li im zaista to treba. Pokazalo se da im zaista ne trebaju dodatni megaherci. Lansirajući novu arhitekturu čipova, proizvođači su zaboravili da pitaju kupce da li su voljni da zamene softver i prateći hardver. Pokazalo se da nisu. Inovacija je dobrodošla samo ako je usmerena ka rešavanju problema iz stvarnog sveta.

Serđo Ziman, predsednik i osnivač Ziman grupe, bivši šef marketinga Koka-Kole.

Biznis nisu ideje, već inicijative

Moje zlatno pravilo u biznisu je – akcija. Ideje su super, ali ono što pokreće napred jesu inicijative. Biznis mora da se kreće napred i da raste. Ako ne postižete rast, niste uspešni – bez obzira na to koliko su dobre vaše ideje.

Ovo možda zvuči tvrdo, ali ovo nije škola života na principu „šta će biti, biće”. Još od mojih dana u Koka-Koli, postoji utisak da sam ja veoma zahtevan, što i jesam. Sviđaju mi se ljudi koji su u stanju da odmah urade ono što treba da bude urađeno.

M. M.

Kad se pravila obiju o glavu

Vilijam Svanson je deo slave stekao i svojom brošurom o „nepisanim pravilima menadžmenta”, da bi ona nedavno bila povod za veliki skandal

Vilijem Svanson je po svim kriterijuma jedan od najuspešnijih američkih (i svetskih) menadžera. Prvi čovek „Rajteona”, vodeće korporacije iz vojno-industrijskog kompleksa (proizvođač raketa „patriot” i „tomahavk”, između ostalog), postao je posle 33 godine rada u firmi. Od 2003, kada je preuzeo kormilo, uveliko je sredio prilike u gigantu čijih 80.000 zaposlenih pravi godišnji promet od 22 milijarde dolara.

Svansonu je Upravni odbor firme, umesto nagrade za poslovni uspeh, od njegove godišnje plate koja iznosi sedam miliona dolara, skinuo jedan milion – kao kaznu. Povod: knjižica „Svansonova nepisana pravila menadžmenta” koja su stekla slavu neke vrste menadžerske Biblije, i koju je mogao da dobije svako ko se za to obratio „Rajteonu”. Takvih je dosad bilo oko 350.000.

„Svansonova nepisana pravila” su upravo povučena iz prometa, pošto je otkriveno da je 16 od 25 „zapovesti” koje sadrži – plagijat. Kopirana su iz jedne knjižice napisane još 1945. čiji je autor donedavno malo poznati inženjer.

Svanson je, kad je skandal izbio, bio prinuđen da se izvini i da objasni kako je reč o propustu a ne o nameri: brošuru je sastavio tim iz njegovog kabineta koristeći njegovu dokumentaciju u kojoj se našao i original iz 1945. Ali, kako god bilo, bruka nije mogla da bude sprečena.

Pravila su inače zanimljiva, i što je još važnije primenljiva. Prenosimo ih kao korisnu literaturu, kojoj je možda potrebna i dopuna. Prvo pravilo trebalo bi, naime, da glasi „Ne kopiraj”.

Svansonovih 25 nepisanih pravila menadžmenta

1. Nauči da kažeš „Ne znam”. Ako to koristiš u pravim situacijama, to ćeš činiti često.
2. Lakše je da uđeš u nešto nego da iz toga izađeš.
3. Ako te niko ne kritikuje, verovatno ne radiš baš mnogo.
4. Obrati pažnju na ono što nedostaje. Mnogi znaju kako da poboljšaju ono što već postoji, ali malo njih može da uoči šta nedostaje.
5. Pravilo prezentacije: kad se nešto pojavi na projekcionom platnu, pretpostavi da ceo svet već zna za to, pa to tretiraj u skladu s tom činjenicom.
6. Radi sa šefom kome možeš bez problema da kažeš šta je šta. Upamti da ne možeš da biraš svoje rođake, ali možeš da biraš svog šefa.
7. Stalno analiziraj tok stvari kako bi bio siguran da se događa upravo ono što treba da se događa.
8. Ma koliko fizički i trivijalni mogu da budu tvoji dnevni zadaci, posveti im punu pažnju i maksimalne napore.
9. Nemoj da stekneš reputaciju onoga ko sjajno počinje, ali loše završava poslove.
10. Kad realizuješ projekat, nemoj da čekaš na druge, pritisni ih, obezbedi da se posao dovrši.
11. Potvrdi svoja uputstva i obaveze drugih napismeno. Ne očekuj da će se to uraditi samo od sebe.
12. Nemoj da budeš ćutljiv, kaži ono što imaš. Bori se za svoje ideje!
13. Praksa pokazuje da oni koji govore sa znanjem i pouzdanjem najčešće dobiju poslove koje žele.
14. Nastoj da tvoji usmeni i pisani izveštaji budu kratki i jasni.
15. Budi izuzetno pažljiv kad je reč o tačnosti tvojih izveštaja.
16. Nemoj da prenebregavaš činjenicu da radiš za nekog šefa. Stalno ga obaveštavaj – izbegavaj iznenađenja. Sve što šef želi treba da bude vrhunski prioritet.
17. Obećanja, rokovi i procene su važni instrumenti u dobro organizovanom biznisu.
18. Nikad ne upućuj žalbu na sam vrh. Ozbiljan je prekršaj ako kopiju žalbe pošaljete šefu onoga na koga se odnosi.
19. Kad radite sa ljudima izvan kompanije, imajte u vidu da vi predstavljate kompaniju. Budite pažljivi kad preuzimate obaveze.
20. Negujte naviku da stvari objašnjavate najjednostavnijim pojmovima.
21. Nemojte da se uzbuđujete kad rešavate vanredne situacije. Ostanite na zemlji.
22. Negujte naviku donošenja brzih i jasnih odluka.
23. Kad donosite odluku, lakše je suočavati se sa argumentima „za” nego „protiv”. Vaš šef takođe želi da vidi i razloge „protiv”.
24. Nikad ne gubite smisao za humor.
25. Uživajte u onome što radite. To će se odraziti na vaš posao. Niko ne voli nezadovoljnike osim drugih nezadovoljnika.