Godina je, statistički, dobro počela, rast je veći od očekivanog. Ali ekonomske prilike nisu baš tako bajkovite kao što su startovale. Najveći rizici za ostvarenje planirane stope rasta srpske ekonomije od četiri odsto dolaze spolja, mada ima i nekih unutrašnjih ograničenja, ocenjuju ekonomisti za Magazin Biznis

I baš kada je izgledalo da je i u januaru ove godine srpski privredni rast konačno uhvatio smer da ide prema uzbrdici, gledano kroz krivulje rasta grafikona, pojavile su se opasnosti zbog kojih je pitanje koliko će na toj putanji ostati. Sada se čini da taj rast sve manje zavisi od nas, a više od drugih. Jer, već na početku prvog tromesečja globalne struje prete da srpski privredni rast zaustave ili povuku nadole.

A gledajući zvaničnu statistiku, godina skoro da je počela idealno. Trendovi rasta iz poslednjeg kvartala prošle godine od 6,2 odsto nastavili su se i na početku ove godine, a ostvareni rezultat u 2019. godini bio je bolji nego što je to bilo ko očekivao. Kreatori ekonomske politike budžet su skrojili na proceni da će privredni rast dostići 3,5 odsto, a na početku 2019. godine gotovo svi ekonomski analitičari smatrali su da su male šanse da se ova projekcija ostvari. Na kraju prošle godine – iznenađenje. Konačan rezultat bio je rast srpskog BDP-a od 4,2 odsto. Tako je Srbija vezala dve godine u kojima je imala privredni rast veći od četiri odsto.

Stvari, ipak, nisu tako bajkovite kao što na prvi pogled izgledaju. Danko Brčerević, glavni ekonomista Fiskalnog saveta, na početku razgovora za Magazin Biznis ocenjuje da se u ovu godinu ušlo “sa dosta visokim rastom i naznakama ubrzanja, što je dobro, ali da u ovom trenutku postoje tri velika rizika koja ukazuju da može biti problema“. Od toga je jedan unutrašnji, dok preostali rizici dolaze spolja, ocenjuje naš sagovornik.

„Kada se analizira privredni rast u poslednjem kvartalu prošle godine, vidi se da je građevinarstvo poraslo za 50 odsto. Što samo znači da veći deo privrede nije ni imao rast. A rast u sektoru građevinarstva je u najvećoj meri posledica izgradnje Turskog toka, što znači da je taj efekat jednokratan. Dakle, trendovi i nisu toliko impresivni kad se brojke ‘očiste’. I to je taj prvi unutrašnji ograničavajući faktor rasta u 2020. godini“, smatra Brčerević.

Drugi rizik je što naš region centralne i istočne Evrope postepeno usporava, dodaje ovaj član ekspertskog tima Fiskalnog saveta Srbije.

Opširnije u štampanom izdanju

U ovom broju još i …

• RAST ULAGANJA NAFTAŠA U 2019. GODINI: NIS investirao više od 42 milijarde dinara
• NURIJEL RUBINI O OČEKIVANIM GLOBALNIM TOKOVIMA U 2020. GODINI: Mogući su poremećaji, različiti od svega što smo videli u krizi 2008.
• REZULTATI POSLOVANJA AUSTRIJSKE GRUPE U REGIONU ZA 2019. GODINU: Erste grupa povećala operativni prihod za 8,7 odsto
• INOVATIVNI DOMAĆI PROIZVODI EKSKLUZIVNO NA POLICAMA DM DROGERIJA: Podrška domaćim proizvođačima kroz dm inkubator
• SVE UBRZANIJI RAZVOJ ROBOTIKE U SVETU: Humanoidni roboti u svemu oponašaju čoveka
• Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. aprila 2020.