David L. Rainey, Sustainable Business Development, Cambridge University Press, 2006.
Концепт одрживог развоја шири се на све аспекте човековог деловања на различитим нивоима привреде и друштва. Ова књига се не бави општим аспектима одрживог развоја, нити питањима друштвеног, политичког и економског одређења тог концепта. Ова се књига искључиво бави одрживим развојем са становишта пословања, са нивоа организације. Треба, међутим, истаћи да се границе између питања општег, макроаспекта одрживог развоја и одрживог пословања све више губе, као што се и концепт макроменаџмента данас развија истичући да су питања успешног пословања компаније неодвојива од разматрања окружења, амбијента у коме се пословање одвија.
Традиционални концепт
Стратешки менаџмент је традиционалнији концепт у односу на одрживи развој пословања. Одрживи развој пословања представља уствари нови приступ стратешког менаџмента експлициран и фокусиран у правцу одрживости. У том смислу, развија се концепт савремене компаније која у сваком тренутку стреми одрживости, заснивајући пословање на свим до сада развијеним сазнањима која настоје да што ближе дефинишу идеал модерне организације. На тај начин, концепт одрживог развоја пословања, аутор David Rainey развија као интегративни модел организације који поштује све принципе успешног пословања уз уважавање промена и карактеристика модерног доба међу којима се најчешће помињу нове технологије и интернет, глобализација, заоштрена конкуренција у међународним размерама, диверсификација пословања, разуђена тржишта, као и све већа брига о очувању природе и стварању амбијента који ће омогућити опстанак, очување планете и дугорочни развој човечанства.
Књига “Одрживи развој пословања” обједињује целовит ланац стварања вредности, од екстракције сировина до производних процеса и коришћења производа и услуга код купаца све до краја њиховог животног века. Овим се обједињују односи са снабдевачима, купцима и другим стејк-холдерима као и осталим актерима који пружају подршку у обезбеђивању одговарајућих решења која се нуде организовањем пословања, уз решавање питања отпада, остатака и одговарајућих утицаја на околину.
Основе одрживог развоја
Формално-правни основ одрживог развоја постављен је на Конференцији УН о заштити окружења и развоју у Рију, јуна 1992. године, када се појавио документ Агенда 21: Акциони план Земље као “скуп интегрисаних стратегија и детаљних програма који треба да зауставе и пониште утицаје деградације окружења и да промовишу еколошки здрав и одржив развој у свим земљама”. Конференција у Рију као и сви остали напори, међу којима и закључци Светског самита о одрживом развоју у Јоханесбургу 2002. године, поставили су принципе и препоручили акционе планове, али није постигнут консензус око тога како да се ове иницијативе и примене.
У првом делу књиге објашњен је шири концепт одрживог развоја пословања, а посебно се разматрају питања стратегије и интегрисаности пословања, иновација и лидерства. Визионарско лидерство значи да се појединци у организацији издвајају посебним квалитетима у погледу поседовања “знања, аналитичких способности, креативности и инспирације усмерених ка креирању изузетних стратегија и иницијатива, вођењу промена и креирању решења која су у складу са захтевима глобалног окружења и окренута ка садашњости али уз значајно уважавање циљева у будућности”.
Целовит приступ
Предузетничка филозофија и приступ се сматрају значајном карактеристиком одрживог развоја пословања које наглашава ширу одговорност предузећа као целине. То значи целовит приступ пословном подухвату и предузетничком напору у разматрању односа са снабдевачима и њиховим снабдевачима, купцима и њиховим купцима, стејк-холдерима, као и онима који се баве уништавањем или рециклирањем производа на крају њиховог животног века. Истиче се да одрживо пословање наглашава стратешко размишљање, али да у односу на традиционални концепт стратешког менаџмента постоје и суштинске разлике. Традиционални стратешки менаџмент највећу пажњу поклања питањима креирања производа и услуга, задовољењу купаца и генерисању профита, док нови концепт подразумева комплекснији и богатији оквир који „повезује све актере путем интерактивног система који је усмерен на креирање вредности путем одрживих решења и потпуног задовољства”.
Технолошке иновације и развој нових производа детаљније се анализирају у другом делу књиге. Технолошке иновације зависе од интелектуалног капитала организације, степена компетентности и знања којима се развијају системи и процеси организације који претварају прилике и изазове у одрживи успех. Детаљније се представља концепт животног циклуса, као и методе и технике за оцену животног циклуса (енгл. life cycle assessment – LCA).
У овој књизи се као посебан квалитет истиче утемељење и објашњење одговарајућих питања кроз бројне примере праксе и пажљив одабир глобалних корпорација које су својим искуствима упутиле на одговарајуће закључке, указале на значај појединих питања и пластичније их приказале у светлу реалности и праксе пословања у 21. веку.
Др Маја Леви-Јакшић
