U Beogradu je u Palati Srbija održana završna konferencija projekta “Rodno odgovorno upravljanje – preraspodela neplaćenog rada”.
Ovaj projekat je u prethodnih godinu dana vodila Agencija Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji, u saradnji sa Koordinacionim telom za rodnu ravnopravnost Vlade RS, a uz finansijsku podršku Vlade Ujedinjenog Kraljevstva i Britanske ambasade. Na konferenciji su predstavljeni rezultati projekta i organizacije koje su učestvovale u njegovoj realizaciji.
O značaju ravnopravne podele između muškaraca i žena kada su u pitanju neplaćeni poslovi (čišćenje, peglanje, kuvanje, briga o deci i briga o starima) govorile su njena ekselencija Rebeka Fabrici, zamenica britanske ambasadorke u Srbiji, Milana Rikanović, direktorka Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji, prof. dr Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Republike Srbije i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost i Gordana Čomić, ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.
Na konferenciji je predstavljeno i “10 veličanstvenih”, tj. 10 organizacija koje su svojim radom u okviru projekta najviše doprinele rodnoj ravnopravnosti kada su u pitanju neplaćeni poslovi, a najpre poslovi brige o deci i starima. Valentina Čolić Mihajlović je ispred AFA-All for All predstavila neke od najzanimljivijih uvida iz AFA projekta “Igraj se sa tatom” koji je najpre imao za cilj da podstakne veće uključivanje očeva u brigu o deci. Neravnopravna rodna podela uloga u porodici je naročito postala izražena i vidljiva u toku pandemije, kada je najveći deo obaveza oko dece i domaćinstva pao na žene.
„Veće uključivanje očeva u odgoj dece značajno je ne samo za decu, već i za majke, jer im oslobađa vreme za svoj lični i profesionalni razvoj“, istakla je Čolić Mihajlović. Ipak, istraživanje je pokazalo da se mame bave decom višestruko više nego tate, a čak i kada su podjednako uključeni u operativne poslove oko dece (što jeste sve češće slučaj u mlađim porodicama u urbanim sredinama), tate gotovo nikad ne učestvuju u „menadžerisanju“ porodice. Naime, mame su te koje vode računa o tome da li je dete išlo na sistematski pregled, kako napreduje u školi ili kada treba da plati rekreativnu nastavu. To su aktivnosti koje takođe oduzimaju značajno vreme i energiju.
AFA je pozvala učesnike konferencije da pogledaju panel diskusiju sa tatama javnim ličnostima na kojoj su predstavljeni najvažniji zaključci svih osam panel diskusija koje je AFA u okviru projekta vodila sa očevima (ali i majkama) koji su svojevrsni autoriteti u društvu, na koje društvo želi da se ugleda. To su uglavnom bili ljudi na rukovodećim pozicijama u najvećim kompanijama u Srbiji, jer te kompanije zapošljavaju veliki broj ljudi, pa stoga imaju značajan potencijal da prave pozitivne promene u društvu. Plan AFA organizacije je da nastavi da aktivno uključuje velike poslodavce u ovu incijativu, najpre kroz organizovanje radionica za očeve i decu, putem kojih se razbijaju predrasude u društvu, očevi i deca bolje povezuju, a majkama oslobađa vreme za sebe.
