У Србији се, према последњим проценама, током једне календарске године организује више од 1.500 фестивала, туристичких манифестација, смотри и културних дешавања. Осим добре забаве и промоције земље, није занемарљива ни прилика за уносан бизнис

Држава и национална туристичка организација труде се да овог лета популаризују домаће дестинације – бање, планине, сеоски туризам. Чини се да то ипак није довољно атрактивна понуда, макар не у најтоплијим месецима. Можда је чињеница коју стално понављамо – да Србија нема море – један од разлога што се широм наше земље, а највише у летњем периоду, према последњим проценама организује више од 1.500 разних манифестација, фестивала смотри и културних дешавања. Међу њима су и оне које су већ познате у свету (Гуча, Егзит), али и велики број оних мање-више локалног карактера. Туристичка организација Србије уврстила је око 700 приредби у свој званични календар.

Манифестације се разликују по значају, дужини трајања, оствареној посети и много чему другом, а најчешће су разврстане на смотре локалног, регионалног, националног и међународног значаја. У Туристичкој организацији се слажу да их има пуно и труде се да посебно подрже оне које исказују богатство и разноликост народног стваралаштва Србије. Поводи и садржаји окупљања су разноврсни, а највећу пажњу привлаче манифестације посвећене гастрономији, неговању традиције, обичаја, фолклора и домаће радиности.

Тако за љубитеље меса и сухомеснатих производа постоје „Пршутијада“ у Мачкату, „Сланинијада“ у Качареву или „Кобасицијада“ у Турији; „Јагњијада“ се одржава у селу Јагњило код Младеновца, а „Куленијада“ у неколико места у Војводини. Наравно, ту је и веома популарна „Роштиљијада“ у Лесковцу. За оне који воле „кашику“, мајстори котлића окупљају се на чак десетак места, од Сомбора до југа Србије, а такмиче се у кувању гулаша, паприкаша, рибље чорбе и других специјалитета.

Опширније у штампаном издању