Осим модног, кућног и програма сувенира, у предузећу „Декор ретекс“ у Сомбору производе се и индустријски филтери разних врста, као и бешавне вреће за транспорт новца

У ткачници „Декор“, коју је пре више од 40 година отворио у Стапару, Данко Бузаџић производио је на стари начин исто оно што и данас производи: поњаве свих врста, тканице, лежаљке, гарнитуре за намештај. У међувремену се фирма разгранала у „Декор ретекс“ у Сомбору, односно постала је права мала текстилна мануфактура коју су преузели кћерка Гордана и зет Александар Ћосовић.

Гордана је завршила дизајн текстила на Академији примењене уметности, док је Александар дипломирани економиста, па се тако стручно допуњују у овом послу. Фирма има двадесетак запослених, углавном жена, од којих већина ради на три врсте разбоја: типа сомет, затим чунковни и оним са жакар програмом. Занимљиво је да су за Гордану мање интересантне модна, кућна и линија сувенира, од производње индустријског техничког текстила. Александар објашњава шта то тачно значи:

– Наменски радимо цедила за млекарство, платна за калупљење сирева, техничку метражу за аерофилтрацију, што укључује млинарство, кондиториј, шећеране, производњу сточне хране, све где год има неког филтрирања. Осим тога, колико је нама познато, једини на овом нашем простору радимо вреће и врећице за поштанске намене и транспорт новца у кешу. Оне су од полипропилена, бешавно су ткане, направљене као црево коме се доњи део утка. То је важно да не би дошло до заглављивања новчаница, или да кроз шавове не би могао да се извлачи новац. Купци су нам централна банка, све пословне банке, обезбеђења великих супермаркета. То је врло специфичан производ који нема конкуренцију.