Србија има чак 132 локалитета са полудрагим камењем. Драгоцени ресурси су на Фрушкој гори, у Шумадији, западном Поморављу и на Златибору. Сестре Данијела и Зденка Панајотовић отвориле фирму „Византина“ за истраживање и експериментални развој

Србија, несумњиво, запоставља ископавање и обраду минералног камења кога у нашој земљи има готово на сваком кораку. Лежишта драгоцених минерала као што су опал, ахат, јаспис или калцедон, например, могу се експлоатисати чекићем и лопатом, али држава и привреда нису, свих протеклих година и деценија, показали веће интересовање за активирање ових лежишта. Стручњаци тврде да интересовања за експлоатацију нема, иако се зна да су ови ресурси профитабилни, што потврђују и геолози из Српског емолошког друштва. Они истичу да и ретки ентузијасти одустају од самосталног ископавања и обраде јувелирног камена због већ пословичних невоља с бирократама и њиховом папирологијом.
Како тврде стручњаци, експлоатација драгоцених минерала не захтева велика средства а отварање ових ресурса могло би веома много да значи у време велике незапослености. Магистар Зоран Миладиновић, стручни сарадник на Рударско-геолошком факултету у Београду и потпредседник Српског геолошког друштва, тврди да би ови пројекти могли да се реализују лако и са мало новца, јер се лежишта овог камена налазе на површини земље и њихова експлоатација не представља проблем уколико се поседује знање да се препознају.

У нашој земљи се не могу очекивати неки баснословно вредни дијаманти, као што су сафири и рубини, али зато имамо веома исплативо јувелирно камење, као што су опал, ахат, јаспис, калцедон, златножути кварц, сард и други.

Опширније у штампаном издању