На 18 хектара расадника „Лепо поље“ код Љига успешно стасава најразноликије дрвеће, пореклом са различитих крајева света

Гостима расадника „Лепо поље“ у селу Липље, код Љига, кафа се служи у ручно израђеним шољама са натписом: „Расадник Лепо поље, да дишеш и гледаш боље”. Ове шоље кривудавих форми креирале су девојке запослене у једном од најпознатијих узгајалишта дрвећа у Европи и то у ретким слободним тренуцима које им дозвољава одговоран и тежак посао у својеврсном ботаничком рајском врту.

Случај је хтео да Драган Гајић, некадашњи учитељ у Теслићу (Босна у СФРЈ), Љигу и иним селима Качерског краја, али и наше деце из ратом опустошене Босне и Херцеговине у грчком Катеринију, постане изванредан познавалац четинара и лишћара. Пореклом из Ивановаца код Љига, где је растао и стасавао под будним оком бабе Лепосаве и деде Милована, Драган Гајић је одмалена, уз генетско наслеђе по баби, заволео природу, али га је живот усмерио међу ђаке и скамије.

Више од три деценије, без дана боловања, учио је малишане корисним и мудрим стварима, да би га болест и мукотрпно излечење, по савету лекара, вратили у недра природе. Успео је до тада да постане и најмлађи „најдражи учитељ“ и то баш 1987. године, на двестоту годишњицу рођења Вука Караџића.

Дугогодишњи промотор Покрета горана, 76 пута добровољни давалац крви, оснивач првог сеоског културно-уметничког друштва љишко-качерког краја „Весели Штавичани“, сценариста и организатор народног посела и чувене Косидбе на Рајцу, пчелар и сакупљач народних умотворина, Драган Гајић налази времена и снаге да се бави својим расадником, на 18 хектара и са више стотина врста четинарских и лишћарских садница, дрвећа, жбунова, пузавица, перена.

Савршени склад

Уз сина Ненада, електроничара, и снајку Данијелу, економисту, а свакако уз моралну подршку супруге Јулијане, такође учитељице, Гајић је у бајковитом љишком крају остварио своје снове и живот посветио стаблима и крошњама дрвећа из скоро свих крајева планете. Овде, на велико чуђење и стручњака, успевају да опстану, размножавају се, расту у симбиози и невероватном складу.

Уверени смо – каже Гајић – да биљке, на њима својствен начин, мисле и осећају, разликују добро од зла, љубав од мржње и реагују на пажњу коју им поклањамо, као што реагују на сунце и кишу. Ми их негујемо знањем и љубављу, а оне одговарају лепотом и виталношћу.

Специјалитет расадника „Лепо поље“ је и тзв. школовање биљака. Шта би учитељ, него да школује?! У овом случају реч је о посебном начину пресађивања садница висине 1,5 до два метра са што мањим бусеном на простор довољан да се жиле рашире. То их подмлађује и регенерише, а резултат је видљив после пет-шест година у облику стабала високих и до пет метара.

Драгану Гајићу је посебан изазов ка-лемљење лишћара, па се тако код њега
могу видети многе занимљиве појаве, у виду вишебојних листова на истом стаблу или форме какве се не срећу у природи.

– Сасвим је извесно да између човека и биљака постоји позитивна интеракција, у којој је небројено доказа да биљке имају и психичка својства – каже Гајић. – Ја свакога дана препешачим најмање 30 километара по расаднику како бих обишао свако стабло, грм, младицу. Морам да видим како напредују, шта им недостаје.

За Гајиће и њихову екипу, практично, не постоји мртва сезона. Нема „невремена“ за биљке које одговарајућом припремом и негом одржавају у „будном стању“ целе године. Помно прате стручну литературу на шест језика, интернет, сајмове и најновија достигнућа из света флоре, али примењују и традиционална искуства колубарских и шумадијских сељака који су непогрешиво знали како да се носе с природом.