На 18 хектара расадника „Лепо поље“ код Љига успешно стасава најразноликије дрвеће, пореклом са различитих крајева света
Гостима расадника „Лепо поље“ у селу Липље, код Љига, кафа се служи у ручно израђеним шољама са натписом: „Расадник Лепо поље, да дишеш и гледаш боље”. Ове шоље кривудавих форми креирале су девојке запослене у једном од најпознатијих узгајалишта дрвећа у Европи и то у ретким слободним тренуцима које им дозвољава одговоран и тежак посао у својеврсном ботаничком рајском врту.
Случај је хтео да Драган Гајић, некадашњи учитељ у Теслићу (Босна у СФРЈ), Љигу и иним селима Качерског краја, али и наше деце из ратом опустошене Босне и Херцеговине у грчком Катеринију, постане изванредан познавалац четинара и лишћара. Пореклом из Ивановаца код Љига, где је растао и стасавао под будним оком бабе Лепосаве и деде Милована, Драган Гајић је одмалена, уз генетско наслеђе по баби, заволео природу, али га је живот усмерио међу ђаке и скамије.
Оморике
Наше оморике, каже Гајић, добро су се адаптирале и расту у Грчкој, на обали мора, у Паралији, Лептокарији, Платамону, али и на Олимпу, планини богова, на 1.600 метара надморске висине. Поклонили смо их нашим драгим пријатељима, Грцима, у знак захвалности за несебичну помоћ српској деци, којој сам био учитељ у Катеринију, деведесетих година, током рата у БиХ.
Признања
Од многобројних награда и признања која је расадник „Лепо поље“ добио за готово четири деценије постојања, Драган Гајић наводи само неке од оних које су освојили у новом миленијуму. Они су освајачи великих шампионских пехара и златних медаља на новосадском Сајму хортикултуре, првог места за садни материјал, шампиони су квалитета, награде „Добар дизајн“, најбољи су били на сусретима бања Србије.
Више од три деценије, без дана боловања, учио је малишане корисним и мудрим стварима, да би га болест и мукотрпно излечење, по савету лекара, вратили у недра природе. Успео је до тада да постане и најмлађи „најдражи учитељ“ и то баш 1987. године, на двестоту годишњицу рођења Вука Караџића.
Дугогодишњи промотор Покрета горана, 76 пута добровољни давалац крви, оснивач првог сеоског културно-уметничког друштва љишко-качерког краја „Весели Штавичани“, сценариста и организатор народног посела и чувене Косидбе на Рајцу, пчелар и сакупљач народних умотворина, Драган Гајић налази времена и снаге да се бави својим расадником, на 18 хектара и са више стотина врста четинарских и лишћарских садница, дрвећа, жбунова, пузавица, перена.
Опширније у штампаном издању