Породица Апић је у предузетничком послу већ десет година а од 2006. и живи само од израде маштовитих сувенира: магнета за фрижидер, подметача, малих табли за поруке, држача за салвете, кутија за оловке…
Како треба да изгледа српски сувенир?
У потрази за одговором на ово питање потрошено је много „округлих столова“ и сличних скупова. А да би се нашао прави одговор често не треба ићи даље од – фрижидера. Ту скоро свако од нас држи оне симпатичне украсне магнете који могу да послуже и за остављање порука. Поред малих египатских пирамида и камила из Туниса, симпатичним стварчицама однедавно су се прикључиле и војвођанске кућице, а ту су Лала и Соса на лудаји и слични мотиви. Домаће магнете производи у Петроварадину код Новог Сада радионица „Мејл арт“.
– Почели смо са магнетима, а касније смо проширили асортиман и на програм од дрвета: подметаче, мале табле за поруке. Ту су и држачи за салвете, кутије за оловке – каже власник и предузетник Душан Апић. – Сем војвођанског програма у понуди имамо и србијанску варијанту свега тога – опанчиће шиљкане, украсе на којима су шљиве. Однедавно на Црногорско приморје пласирамо и програм прилагођен тамошњем фолклору.
Апић је у предузетничком послу већ десет година а од 2006. породица и живи само од овог посла.
– Тада смо супруга и ја добили субвенцију од бироа за запошљавање. Мени и супрузи у послу помаже и моја мама, пензионерка, која вешто осмишљава дизајн за магнете и друге сувенире. Пре тога сам и сам радио код приватника и променио неколико фирми. Бавио сам се столаријом: израдом кухиња, плакара. После десетогодишњег искуства одлучио сам да сам кренем са послом. У доношењу одлуке доста ми је помогло то што имамо кућу у Петроварадину, па није било потребно да се изнајмљује пословни простор. Радионица је смештена у стари адаптирани стакленик. Прве машине купио сам буквално од плате. А када смо добили субвенције од 220.000 динара, боље смо се опремили и кренули у посао. Гледали смо и услове за узимање кредита код банака, тражили су нас и они сами и нудили. Међутим, камате су још увек високе за мали бизнис. Зато смо до сада од банака позајмили тек негде око 2.000 евра да се премосте проблеми везани за обртна средства и набавку репроматеријала.
„Мејл арт“ запошљава, сем брачног пара Апић, још пет радника. Они су обухваћени програмом субвенција, па држа-ва за њих плаћа 80 одсто свих доприноса и пореза. Услов је био да запослени буду млађи од 30 година или старији од 45.
– Упркос чињеници да је код нас стопа незапослености веома висока, тешко је наћи одговарајуће профиле занимања. А уверио сам се да је много оних који се понашају у складу са изреком „Посао тражим, а молим бога да га не нађем“. Многи су донели овде старе самоуправне навике и мисле да треба само бити присутан на послу, а не и радити. Људи се тешко мире са тим да ако неко више ради, заслужује и да добије више новца. Плату коју ће они добити прво ми морамо да зарадимо. А то није лако – објашњава Апић. – Чланови смо Удружења занатлија Новог Сада у оквиру којег ради огранак Етно који је фокусиран на старе занате. Сем запошљавања, ми раднике и обучавамо за посао и помажемо једни другима. Ови који овде раде прошли су обуку, каже Апић.
Приличних тешкоћа у почетку било је са пласманом робе. Магнетићи и други сувенири нудили су се свим сувенирницама које су желеле да их продају. Међутим, обрт новца је био спор. Зато су направили селекцију и данас послују само са онима који су спремни да озбиљно раде.
