Војводина метал кластер је признат као бронзани кластер по правилима Европске уније. Ових дана реализују први производни пројекат у коме учествује осам компанија. Реч је о платформи која се користи за смештај комуналног отпада а први прототип постављен је у дворишту једне стамбене зграде у Темерину

Зоран Пекез

Власници малих и средњих предузећа упознати су са радом кластера. Доста знају о томе колико користи може да им донесе удруживање у те организације. Са практичним делом иде мало теже. У Србији данас постоји 90 кластера, али тек два-три имају запаженије резултате. Један од њих је Војводина метал кластер. Признати су као бронзани кластер по правилима Европске уније. Ових дана заузети су реализацијом првог производног пројекта у коме учествује осам компанија. Реч је о платформи која се користи за смештај комуналног отпада. Реализација идеје је при крају а први прототип постављен је у дворишту једне стамбене зграде у Темерину. У том месту је и седиште кластера. Први станари зграде већ користе ново решење. Реализацијом су задовољни јер управо тај пројекат помаже у развоју свим члановима.

О томе како су стигли до ове фазе сарадње, менаџер кластера Зоран Пекез каже:
– За пет година рада, колико постојимо, стекли смо доста искуства. Ми радимо са нашим члановима стално и желимо да искористимо све потенцијале које кластерско удруживање доноси. Показало се да је највећа препрека за сарадњу недостатак поверења између оних чија сарадња може да допринесе бржем развоју. Зато смо покренули заједнички пројекат. Чланови који су у њега укључени могли би сами, свако за себе, да направе поменуту платформу. На овај начин они практично вежбају за будуће сложеније пројекте и производе.

До ове фазе сарадње нису дошли ни лако ни брзо. Зато треба мало погледати историју кластера. Основан је 2011. и тада је окупљао седамдесетак чланова. Данас их је 131. Поред малих и средњих предузећа из металског комплекса, ту су и друге организације које могу да помогну развој пословања – Факултет техничких наука из Новог Сада, Економски факултет из Суботице, Факултет за Машинство и грађевинарство из Крагујевца, инкубатори. Укључене су и куће које се баве стандардизацијом и консалтингом.

Опширније у штампаном издању

У овом броју још и …

• Фијат и даље највећи извозник у Србији
• Раст тржишта финансијског лизинга
• Апатинска пивара донирала 26 алкометара
• „Нова енергија“ у новом погледу на свет
• ВЕСТИ ИЗ ПРИВРЕДНЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ: РЕГИОНАЛНЕ ПОСЕТЕ ПРЕДСЕДНИКА ПКС МАРКА ЧАДЕЖА
• РИЧАРД ТЕМПЛАР: Потребне су три године да постанете профитабилни
• Следећи број Економетра излази 4. октобра 2016.