Лансирањем брендова “монто бене”, “мартес” и “мартини весто” Љубиша Марковић настоји да врати сјај граду текстила. Стално отворен конкурс за десет текстилних радника. Извоз на западна тржишта

Са поломљеним прозорима и цреповима, оронулим крововима и зидовима, сабласно, већ неколико година, делују производне хале десетак текстилних фабрика у лесковачком крају. Познатији као “Српски Манчестер” у некадашњој Југославији, огромни фабрички димњаци делују као споменици који подсећају на срећно време када је у четири смене више од 30.000 радника производило квалитетан штоф који се продавао широм света.  И док старији препричавају како је некад било, млад, амбициозaн, наоружан знањем из менаџмента и моде, Љубиша Марковић, са својом модном робном марком “мартес” и “мартини весто”, све је присутнији на светским тржиштима моде.

За разлику од мојих предака који су “договорном економијом” урадили шта су урадили, ја се трудим да робном марком коју купци на свим меридијанима траже, будем присутан на тржиштима моде. Збивања на тржишту су таква да се мора ићи, не корак, већ три корака унапред. Мода је сурова, и уколико неко није спреман да иде укорак са светским трендовима, не треба ни да излази “на црту”. У овом послу се ослањам на креативне, паметне, мудре, стручне и вредне. Модне креаторе ангажујем зависно од модела, сезоне, годишњег доба. И, мислим да то даје резултате, каже Љубиша Марковић