Posle prošlogodišnjeg podviga, kada su u rekordnom roku proizveli domaći serološki test za kovid-19 i respirator, naučnici dve renomirane ustanove, Instituta za primenu nuklearne energije i Instituta Mihajlo Pupin, spremaju se da zajednički rade na „robotu“ – uređaju za automatsko izvođenje testova za antitela
Marija Gnjatović i Vladimir Nešić
Prvi srpski serološki ELISA test za kovid-19, koji je prošle godine promptno proizveden u Institutu za primenu nuklearne energije (INEP), uz visoke ocene za kvalitet prilikom sertifikacije u domaćim i inostranim ustanovama, dobio je jedan „minus“. Glavna zamerka bila je što serološki IVD test ne prati automatizacija već mora da se izvodi ručno.
Ovaj, uslovno rečeno, nedostatak mogao bi da bude otklonjen za šest meseci.
Toliko bi trebalo vremena, procena je naučnika-inovatora iz Instituta Mihajlo Pupin koji su prošlog proleća napravili prvi srpski respirator, da konstruišu uređaj za automatizaciju tj. da obezbede obradu testova „na klik/dugme“.
– Testovi koje smo proizveli uveliko se koriste u našoj ustanovi, na Torlaku, i drugim manjim laboratorijama po Srbiji. Ali, svugde se rade ručno. Za veće sisteme i da bi bili konkurentniji, jer se razmišlja o izlasku na afričko i tržište nekih evropskih zemalja, bilo bi dobro da proces bude automatizovan. Da testove prati odgovarajući uređaj „za čitanje“, kaže Marija Gnjatović, doktor biotehničkih nauka, naučni saradnik INEP-a; koja je bila na čelu tima koji je 2020. proizveo domaći test za detekciju antitela osoba zaraženih novim, opasnim virusom iz porodice SARS.
Robot, mini laboratorija ili stručnog naziva „ IVD – in vitro medicinsko dijagnostičko sredstvo“, praktično obavlja postupak umesto čoveka. Daju mu se uzorci – humani serumi i on izvršava, sa komponentama, čitavu proceduru i pokazuje rezultat.
U svetu se koriste ovakvi uređaji, ali najčešće „u paketu“ sa testovima određenih kompanija. To je zbog toga što svaki proizvođač nudi svoju tehnologiju, čitavu platformu serološke detekcije, dok su cene pojedinačnih uređaja na tržištu od 50.000 do 100.000 evra. Pojedine veće laboratorije u Srbiji ih poseduju; ali izradom robota za INEP-ove testove dobili bismo autentičnu, zaokruženu domaću priču. Pogotovo ako se zna da su medicinsko-laboratorijske platforme za serološke testove važne ne samo tokom pandemije.
Kako dodaje Marija Gnjatović, uređaj bi se koristio i za ostale INEP-ove ELISA testove jer bi pratio autentičnu laboratorijsku platformu. Na primer, u segmentu dijagnostike hormona, po čemu je INEP daleko poznata ustanova. Za sada se za njihovu obradu primenjuju Ria i Irma testovi, bazirani na primeni radioaktivnih izotopa, a sa automatizacijom, uz pomoć savremenog uređaja, čitav proces bi se prebacio na ELISA tehnologiju.
Opširnije u štampanom izdanju
U ovom broju još i …
- NOVI EKSKLUZIVNI PROGRAM SRPSKE ASOCIJACIJE MENADŽERA: SAM Akademija – novi model edukacije menadžera
- NAJVAŽNIJE IZMENE SETA ZAKONA KOJI SU OVE GODINE STUPILI NA SNAGU: Produžena primena olakšica za zapošljavanje
- KOJI SU SVE PROBLEMI ESKALIRALI TOKOM PANDEMIJE: Zeleni i inkluzivni izlazak iz krize
- KAKO JE I ZAŠTO BITKOIN NAPRAVIO REVOLUCIJU NA FINANSIJSKIM TRŽIŠTIMA: My precious bitcoin
- TV SLIKE I PRILIKE: Vreme iskidano suprotnostima
- POSLOVANJE KOMPANIJE „DUNAV OSIGURANJE“ U 2020. GODINI: Rekordni rezultati na svim poljima
- Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. maja 2021.
