Uz poslovne višespratnice u kojima već rade uspešne svetske kompanije, izraelski investitori najavljuju i gradnju luksuznog hotela

Uprkos neregulisanim zakonima o vlasničkim odnosima nad zemljištem, kao i birokratskim kočnicama, nismo imali strah da investiramo u gradnju u Srbiji. To je, kao i bilo gde, kalkulisani rizik. Naša ideja je da ovaj poslovni kompleks postane budući simbol Beograda i Srbije. I simbol poverenja u ovdašnju budućnost. Prepoznali smo u Beogradu veliki potencijal. Ovaj prostor je veoma interesantan za ulaganje – rekao je Gili Dekel, direktor “Erport sitija“, impozantnog biznis parka u Novom Beogradu, kada je sredinom prošle godine primio nagradu OECD-a “Investitor godine”.

Naime, u julu 2006. godine Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj dodelila je u Beču “Erport sitiju” nagradu, u okviru svoje pete godišnje Ministarske konferencije o ulaganjima i trgovini u ovom delu sveta.

Stari aerodrom

ACB je u saradnji sa Muzejom jugoslovenskog vazduhoplovstva, na ulazu u biznis park, postavio avion IW-22 „Orao”. Namera je da se na taj način sačuva tradicija mesta na kome se gradi biznis park. Na tom prostoru nekada se nalazio prvi aerodrom u glavnom gradu i zato je Blok 65 poznat i kao „Stari aerodrom”. Gradnji, koja je počela 1922. godine, prethodilo je isušivanje velike površine močvarnog zemljišta, a aerodrom „Beograd” svečano je otvoren 25. marta 1927. godine. Imao je četiri travnate piste i odmah je uključen u međunarodni saobraćaj. Prvi komercijalni let u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca obavljen je 15. februara 1928. godine. Avionom „Potez 29” iz Beograda u Zagreb prevezeno je pet putnika letom koji je trajao dva sata i 20 minuta.
Na „Stari aerodrom” avioni su prestali da sleću 1964. godine. 

U okviru projekta „Airport city Belgrade” u Novom Beogradu do početka februara 2007. izgrađene su četiri zgrade (dve useljene i dve skoro dovršene), a gospodin Dekel, u razgovoru za Magazin Biznis, naglašava:

– Da moja kompanija i ja nismo zadovoljni, ne bismo dalje ulagali, a kamoli planirali nove investicije. Naravno da uvek sve može bolje i brže, samim tim i jeftinije, ali pomak Srbije u odnosu na 2001. godinu, kada smo počeli ovde da poslujemo, vidljiv je. Za još bolje rezultate politička stabilnost je neophodan preduslov. Samim tim će i gradnja biti jeftinija i vama i nama. Veliki problem su i birokrate (ne funkcioneri koji odlučuju, već službenici koji primenjuju zakone u praksi), potom Ustav kojim, smatram, nisu najbolje rešena pitanja vlasništva nad građevinskim zemljištem, i još neke manje važne stvari – kaže Gili Dekel.

Uz četiri poslovne zgrade, smeštene u Bloku 65, na placu površine 12 hektara, u narednih nekoliko godina biće izgrađeno još desetak objekata, ukupne površine 126.000 kvadratnih metara. Vrednost kompletne investicije je oko 120 miliona evra. U prvoj fazi izgradnje, u dve završene i potpuno opremljene poslovne zgrade, svaka od po 20.000 kvadrata poslovnog prostora, potrošeno je već 20 miliona evra. Za rekordno kratko vreme, novoizgrađeni poslovni prostor “popunili” su prvi korisnici i to sve imena značajnih kompanija: Telenor, HVB banka, Reno, Glakso, Unilever, Cisko, Merkjuri inženjering, InterMol, Dupont i drugi.

Kako kaže Gili Dekel, direktor firme „Airport city Belgrade” koja posluje u sklopu kompanije „Africa-Israel corporation”, i sa kolegama iz izraelskog građevinskog giganta „Tidhar”, vodi poslove oko našeg biznis parka. Ovo je prvi biznis park u Srbiji i najveći na Balkanu. Nalik na biznis park u Tel Avivu, projektovao ga je arhitekta Rami Viner, a zbog raznovrsne ponude različitih sadržaja ovo je „grad u gradu”.

Uz poslovne višespratnice, uz Ulicu omladinskih brigada, početkom sledeće godine trebalo bi da počne gradnja luksuznog hotela visoke kategorije, u koji će dodatno biti uloženo četrdesetak miliona evra.

Kompanija “Afrika-Izrael” je vodeća investiciona korporacija u Izraelu, koja gradi od Filipina, preko Azije, Afrike i Evrope do Severne Amerike. Za izgradnju “Erport sitija” u Novom Beogradu angažovane su isključivo domaće firme. Investitori se jedino žale na dugu i skupu proceduru. “Procedura je skupa, pre svega mereno izgubljenim vremenom, što znači da je komplikovana, nama nejasna i odnosi nam puno energije. Da bismo rešili bilo koji problem, moramo se obraćati različitim zvaničnicima, odeljenjima… Nema centralnog pristupa koji je stranim investitorima neophodan. Ali, izraelske kompanije investiraju tamo gde drugi još nisu spremni za takve poduhvate, jer se ne plašimo rizika”, kaže Gili Dekel.

Sada se ubrzano radi na završavanju još dve zgrade koje će biti useljene na leto, a potom će početi da rade na takozvanoj trećoj fazi koja podrazumeva izgradnju objekta ukupne površine 34.000 kvadrata.

– Uprkos problemima, ja vidim Srbiju kao budućeg profitera. Jaki investitori misle dugoročno – rekao je Gili Dekel.

Strane kompanije koje imaju visoke korporativne standarde moći će da ovde pronađu svoje mesto, a Beograd polako dobija svoje nove simbole i „biznis sa pet zvezdica“.

S. Protić