Svetska zdravstvena organizacija je mesec NOVEMBAR posvetila muškarcima i muškom zdravlju. U Srbiji godišnje oboli oko 2.300 muškaraca od raka prostate, a oko 1.000 premine. Rak prostate je u našoj zemlji na trećem mestu po učestalosti, odmah iza raka pluća i debelog creva, dok je u mnogim zemljama u Evropi i svetu na prvom mestu. Zbog toga apel stručnjaka muškarcima da brinu o svom zdravlju i idu na redovne preglede, jer će tako pomoći i sebi i svojim bližnjima. Moglo bi se reći da predrasude sputavaju muškarce da odlaze na pregled kod urologa i razgovaraju o svojim tegobama i problemima. A zatim, kada obole od raka prostate, teško im je da govore o svojoj bolesti i posledicama (na primer, impotencija, inkontinencija), s obzirom da one mogu značajno uticati na kvalitet života. Za rak prostate ne postoji prevencija i zato je važno rano otkrivanje ove bolesti. “Kada se rano otkrije, rak prostate se može izlečiti. Muškarci stariji od 50 godina treba jedanput godišnje da urade PSA test iz krvi (prostata specifični antigen, protein koji se stvara u prostati) i da odu na pregled kod urologa. Ukoliko u porodici imaju slučajeve ovog malignog oboljenja (otac, ujak, stric), preporučuju se redovni godišnji pregledi pre 45. godine, ” navodi prof. dr Zoran Džamić, profesor na Medicinskom fakultetu u Beogradu i direktor Klinike za urologiju Univerzitetskog kliničkog Centra Srbije.
“Prvi simptomi koji mogu ukazati na rak prostate su poremećaj u kvalitetu mokrenja – otežano i učestalo mokrenje, noćno mokrenje, smanjenje jačine mlaza, kao i krv u mokraći. U uznapredovaloj fazi bolesti javljaju se bolovi u kostima, pre svega karlice. Povišena vrednost PSA u krvi ne mora da znači da muškarac ima rak prostate, već to može biti posledica benignog uvećanja prostate ili zapaljenskog procesa, i zato je važno da urolog obavi pregled (digitorektalni pregled, ultrazvuk) i proceni rizik za razvoj raka prostate. Ukoliko se posumnja na postojanje raka, radi se biopsija prostate. Ako se histopatološki (pregledom materijala dobijenog biopsijom) potvrdi rak, procenjuje se proširenost bolesti. Pacijent se upućuje konzilijumu, gde iskusni kliničari donose odluku o najboljem načinu lečenja,“ objašnjava prof. Džamić.
Izlečenje je moguće ako se bolest otkrije na vreme. Ukoliko je tumor lokalizovan u prostati i niskog je rizika, pacijentu se mogu ponuditi tri mogućnosti: aktivno praćenje bolesti koje podrazumeva redovne preglede urologa, odstranjenje cele prostate, i treća mogućnost je radioterapija koja se primenjuje samostalno ili u kombinaciji sa hemijskom kastracijom. U daljem toku bolesti i lečenja primenjuju se hirurška kastracija, koja podrazumeva odstranjivanje testisa, i hemijska kastracija, koju čine lekovi koji blokiraju stvaranje muških hormona, predstavljaju tzv. androgen deprivacionu terapiju (ADT).
Ako se bolest otkrije u kasnijoj fazi, ne može doći do izlečenja, ali adekvatnom terapijom, može se držati pod kontrolom. Tokom svake faze lečenja, pacijenti žele da održe što bolji kvalitet života i funkcionalnost, a to je cilj i lekara – da se drži balans između koristi za pacijenta i potencijalnog rizika i mogućih neželjenih efekata. „Poslednjih 15 godina ostvaren je veliki napredak u terapiji raka prostate. Lekovi nove generacije za različite faze bolesti su visokoefikasni i pacijenti ih dobro podnose. Zahvaljujući Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje nama su od 2017. godine dostupni inovativni lekovi za pacijente u fazi metastatskog kastraciono-rezistentnog karcinoma prostate čime je značajno unapređeno njihovo lečenje. Međutim, ako bismo bili u mogućnosti da ranije uvodimo inovativne lekove, takozvane ARTA lekove, u fazi metastatskog hormonski osetljivog karcinoma prostate, značajno bi se odložila progresija bolesti i produžio život, što je od značaja i za same pacijente ali i za zdravstveni sistem jer se odlaže pojava komplikacija i troškova vezanih za završnu fazu bolesti,” zaključuje prof. Džamić. I zato, apel muškarcima da bez straha idu na redovne preglede kod urologa – jer, što se ranije otkrije, bolest se lakše i uspešnije leči.