Redovni urološki pregledi, rana dijagnostika i pravovremeno lečenje karcinoma prostate mogu spasiti mnoge živote, a inovativne terapije koje se primenjuju u kasnijim fazama bolesti značajno produžavaju život obolelih, poručuju stručnjaci povodom početka obeležavanja Meseca borbe protiv karcinoma prostate.

Lekari posebno apeluju na pacijente sa rakom prostate i članove njihovih porodica, ali i na sve zdrave muškarce da se vakcinišu protiv Covid-19 i tako izbegnu teže oblike oboljenja.

Svakog novembra širom sveta organizuje se niz aktivnosti koje imaju za cilj da informišu javnost o karcinomu prostate i podstaknu zajednicu da uradi što je više moguće na ranom otkrivanju i što efikasnijem lečenju ove bolesti. Mesec borbe protiv raka prostate u Srbiji ove godine obeležava se pod sloganom “Budi muško – brini o sebi”.

Rak prostate značajan je i sve veći zdravstveni problem u svetu, pa i u našoj zemlji i jedan od vodećih uzroka obolevanja i umiranja od malignih bolesti muškaraca. U Evropi predstavlja najčešći karcinom muškaraca, sa oko 450.000 novodijagnostikovanih slučajeva godišnje i oko 100.000 umrlih. U Srbiji, rak prostate je po učestalosti odmah iza raka pluća i debelog creva, sa 2.300 do 3.000 obolelih muškaraca godišnje i preko 1000 umrlih.

“Novembar je mesec posvećen borbi protiv raka prostate u svetu i Udruženje medikalnih onkologa Srbije (UMOS) želi da skrene pažnju na ovu bolest i istakne značaj redovnih pregleda kod urologa u cilju rane dijagnostike, a time i boljeg toka i prognoze bolesti”, rekao je  naučni savetnik dr Siniša Radulović, predsednik UMOS-a.

On je istakao da su najznačajniji faktori rizika za nastanak raka prostate starija životna dob, nasledni faktori i etnička pripadnost, na koje se ne može delovati. S druge strane, izbalansirana, zdrava ishrana i fizička aktivnost se preporučuju kao faktori koji deluju povoljno na opšte zdravlje.

“Rano otkriveni rak prostate može se izlečiti. Stoga, muškarci stariji od 50 godina treba jedanput godišnje da urade PSA (prostata specifični antigen) i da odu na pregled kod urologa, kao i pre 45. godine, ukoliko u porodici imaju slučajeve ovog karcinoma (otac, ujak, stric),” naveo je prof. dr Zoran Džamić, profesor na Medicinskom fakultetu u Beogradu i direktor Klinike za urologiju UKC Srbije.

“Rak prostate retko daje rane simptome, ali se mogu javiti otežano i učestalo mokrenje, noćno mokrenje, smanjenje jačine mlaza i mokrenje u kapima, kao i krv u mokraći. U uznapredovaloj fazi bolesti najčešće se javljaju bolovi u kostima, pre svega karlice. Uz klinički pregled (digitorektalni pregled, ultrazvuk) prati se i tumorski marker PSA, u sklopu procene rizika za razvoj raka prostate. Povišena vrednost PSA u krvi ne mora značiti da muškarac ima rak prostate, već to može biti posledica benignog uvećanja prostate ili zapaljenskog procesa. Ukoliko se pregledom posumnja na postojanje raka prostate, radi se biopsija prostate. Ako se histopatološki potvrdi rak, procenjuje se proširenost bolesti (skener ili magnetna rezonanca abdomena i karlice, u određenim slučajevima skener grudnog koša, kao i scintigrafija koštanog sistema). Zatim se pacijent upućuje konzilijumu, gde urolog, medikalni onkolog i radioterapeut donose zajedničku odluku o najboljem načinu njegovog lečenja”, objasnio je prof. Džamić.

Naučni saradnik dr Nada Babović, medikalni onkolog i načelnik odeljenja za urološke tumore iz Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, navela je aktuelne terapijske opcije:

“Lečenje raka prostate zavisi od stadijuma i agresivnosti bolesti, životnog doba i zdravstvenog stanja pacijenta, ali i od njegovih želja i očekivanja. U zavisnosti od proširenosti bolesti, karcinom prostate deli se na više kliničkih stadijuma. Može biti lokalizovan samo u prostati, ili regionalno proširen na okolne limfne čvorove. Može biti i uznapredovali ili metastatski, kada se putem krvnih ili limfnih sudova proširio u kosti, jetru, pluća ili druge organe. Izuzetno je važno što više individualizovati terapiju, za svakog pacijenta pojedinačno. Kada je tumor lokalizovan u prostati i niskog je rizika, pacijentu se mogu ponuditi tri opcije. Prva je aktivno praćenje (redovni kontrolni pregledi urologa, praćenje vrednosti PSA, po potrebi radiološka dijagnostika) čime se izbegavaju neželjeni efekti lečenja i ne ugrožava tok bolesti. Druga opcija koja predstavlja zlatni standard u lečenju ranog karcinoma prostate, je radikalna prostatektomija, tj. odstranjenje cele prostate. Treća opcija je radioterapija koja se primenjuje samostalno ili u kombinaciji sa hemijskom kastracijom, takođe u lokalizovanoj ili lokalno uznapredovaloj fazi bolesti. Hirurška kastracija, koja podrazumeva odstranjivanje testisa, i hemijska kastracija, koju čine lekovi koji blokiraju stvaranje muških hormona, predstavljaju tzv. androgen deprivacionu terapiju (ADT), višedecenijski primarni pristup u lečenju metastatskog karcinoma prostate. Na žalost, tokom ove terapije, bolest gotovo uvek dalje napreduje u kastraciono rezistentnu fazu”.

Prema rečima dr Nade Babović po evropskim i svetskim smernicama, androgen deprivaciona terapija više nije standard u ovoj fazi bolesti, već njena kombinacija sa hemioterapijom ili inovativnim lekovima koji deluju na androgene receptore (tzv. ARTA lekovi). Stoga je neophodno da pacijentima bude dostupna ova moderna i efikasna terapija u fazi hormonski osetljivog metastatskog karcinoma prostate, koja suštinski odlaže progresiju bolesti i produžava preživljavanje, uz očuvanje kvaliteta života, kao i socijalne i radne aktivnosti. Istovremeno, ovom terapijom se smanjuju troškovi nege i lečenja komplikacija bolesti kao što su, pre svega, koštane frakture ili kompresija kičmene moždine.

Pacijenti treba redovno da se kontrolišu kod nadležnog onkologa ili urologa koji procenjuje stanje njihove bolesti i po potrebi sprovodi određena ispitivanja, uključujući PSA i serumski testosteron.  U Srbiji su poslednjih nekoliko godina dostupni inovativni lekovi za pacijente u fazi metastatskog kastraciono-rezistentnog karcinoma prostate čime je značajno unapređeno njihovo lečenje. Ovim terapijama se znatno produžava život pacijenta i praktično se metastatski karcinom prostate prevodi u hroničnu, stabilnu bolest.”

Dr Siniša Radulović je dodao i da se poslednjih 20-30 godina mnogo naučilo o nastanku i razvoju raka prostate, a u poslednjih 10-15 godina razvijeni su i registrovani inovativni lekovi koji značajno poboljšavaju njegovu  prognozu i  konačni ishod lečenja.

Naš poznati glumac Slobodan Boda Ninković je pozvao muškarce da vode računa o svom zdravlju, da idu na redovne preglede, ali i da vode zdrav život.

“Bitno je da pokažemo brigu i za sebe i za svoje bližnje, jer će naša bolest pogoditi i našu porodicu i prijatelje. Apelujem na sve muškarce da se redovno kontrolišu, jer je to način da se mnoge bolesti otkriju na vreme”, rekao je Ninković.