Новчани део основног капитала фонда не сме да буде мањи од 200.000 евра и може се држати и у хартијама од вредности са роком доспећа до једне године

Увек актуелна тема о организацији и раду инвестиционих фондова код нас је крајем 2006. године добила додатни подстицај, с обзиром на почетак примене Закона о инвестиционим фондовима, а посебно имајући у виду креирање новог амбијента за интензивније укључивање индивидуалних и тзв. малих инвеститора на тржиште хартија од вредности.

Доласком инвестиционих фондова на домаће тржиште капитала најшири слојеви становништва добијају могућност остваривања бенефиција од стручног финансијског менаџмента и то под најповољнијим условима.

Основне функције

Инвестиционим фондом управља Друштво за управљање фондовима доношењем инвестиционих одлука и обављањем административних и маркетиншких послова. Друштво за управљање фондовима може да оснива и управља са више инвестиционих фондова, при чему не може стицати инвестиционе јединице, односно акције инвестиционог фонда којим управља, а дужно је и да ангажује најмање по једног портфолио менаџера за сваки инвестициони фонд којим управља, као и једног овлашћеног ревизора. Новчани део основног капитала приликом оснивања друштва износи минимум 200.000 евра у динарској противвредности и уплаћује се на привремени рачун код банке у целости, а пре уписа у регистар привредних друштава.

Одлука

Приликом доношења одлуке о томе у који инвестициони фонд уложити свој новац, најважније је добро се информисати и проучити понуду, услове и трошкове који ће се јавити код оваквог начина улагања у хартије од вредности. Након упознавања са стањем, избор ће зависити од ризика који је сваки појединац спреман да преузме, а који зависи од типа фонда односно његове будуће стратегије. Као што је пракса у свету, а како је прописано и нашим законом, инвестициони фондови ће опсежно информисати потенцијалне клијенте о стратегији инвестирања, оствареним резултатима и слично.

Избор

Када је реч о врсти тржишног материјала у који инвестирају, инвестициони фондови се најчешће опредељују за акције, обвезнице, инструменте тржишта новца или за неограничене комбинације хартија од вредности и друге имовине, при структурисању свог портфолија.

Током пословања, новчани део основног капитала не сме да буде мањи од 200.000 евра и може се држати и у хартијама од вредности са роком доспећа до једне године чији је издавалац Република Србија или Народна банка Србије.

Инвестициони фонд је институција колективног инвестирања у оквиру које се прикупљају и улажу новчана средства у различите врсте имовине са циљем остварења прихода и смањења ризика улагања.

Врсте фондова

У складу са Законом о инвестиционим фондовима РС разликујемо:

1) Отворени инвестициони фонд – функционише по принципу прикупљања новчаних средстава путем издавања инвестиционих јединица и откупа инвестиционих јединица на захтев члана фонда и нема својство правног лица. Нето вредност имовине утврђује се по инвестиционој јединици сваког радног дана и објављује у средствима информисања. Фонд остварује приходе од камата, дивиденди и остварених капиталних добитака.

2) Затворени инвестициони фонд – је правно лице организовано као отворено акционарско друштво, а новчана средства прикупља продајом акција путем јавне понуде. Утврђивање нето вредности имовине по акцији врши се најмање једанпут месечно и јавно се публикује. Друштво за управљање има обавезу да своје акције изнесе на организовано тржиште у року од 30 дана од дана уписа у Регистар инвестиционих фондова и да најмање једанпут месечно подноси извештаје о куповини и продаји хартија од вредности и имовини, као и о резултатима пословања.

3) Приватни инвестициони фонд – је правно лице организовано као друштво са ограниченом одговорношћу и може се задуживати без ограничења у складу са правилима пословања. Минимални новчани улог члана не може бити мањи од 50.000 евра у динарској противвредности. Управљање обавља Друштво за управљање фондовима.

Стварање прихода

Инвеститори који улажу у инвестиционе фондове остварују пропорционални удео у акцијама фонда, на сличан начин као и код директног учешћа у капиталу компанија, што истовремено подразумева и остваривање права која имају и власници у предузећима. Акције фонда које поседују дају инвеститорима право на сразмеран део укупне вредности портфолија фонда, као и на пропорционални део прихода који се остварује на основу портфолија, било да се ради о приходу оствареном од продаје хартија од вредности или о приходу оствареном из хартија од вредности као што су камате и дивиденде.

Управљање фондовима

Инвестициони фондови ће сигурно позитивно утицати на тржиште хартија од вредности, али ове институције треба посматрати знатно шире од појма активног учесника на финансијском тржишту. Оне по својој природи представљају алтернативу штедњи у банкама и као такве постају значајан инструмент за прикупљање и пласирање вишкова капитала који постоје и у нашој земљи. Тако прикупљен капитал, који је неопходан сектору привреде, постаје јефтинији и лакше доступан алокацијом преко хартије од вредности (акције и/или обвезнице). У поређењу са садашњом ситуацијом, када су једина средства за развој или кредит код банке или реинвестирање профита компаније, хартија од вредности може постати значајан алтернативни начин финансирања као што је то у другим економијама.

Проспект

Инвестициони фондови имају обавезу објављивања проспекта на берзи који мора да садржи све информације на основу којих потенцијални инвеститори могу стећи јасну представу о инвестиционом фонду и донети најповољнију одлуку о улагању.

Са становишта стратегије улагања, фондови су опредељени за једну од низа варијанти између активног и пасивног управљања. Пасивно управљање фондовима подразумева једноставно реплицирање и праћење индекса као показатеља кретања цена хартија од вредности целог тржишта или одређених тржишних сегмената.

Знатно захтевнији приступ управљању је активни приступ. Менаџери оваквих фондова, на бази праћења и анализа перформанси свих учесника на тржишту, реализују одабрани циљ, путем стратегије максимизирања раста, високих прихода, уравнотежене стратегије, итд. За инвеститоре је битно да се менаџери фондова придржавају званично објављене стратегије.

Сасвим је јасно да су инвестициони фондови као инструменти потребни сваком тржишту. Нама једино остаје да пожелимо да и на нашем финансијском тржишту инвестициони фондови постану инвестициона алтернатива.

Оливера Бугариновић

Београдска берза