Najprecizniji odgovor glasi: mogu da budu ako dobiju priliku da to pokažu

Da li je činjenica da su na komandnim mestima u politici, u biznisu, pa i porodici, muškarci daleko mnogobrojniji od žena, sama po sebi dokaz da su oni sposobniji da predvode, upravljaju i šefuju? Ili je to rezultat predrasuda o “muškoj superiornosti” u ovim ulogama, pa i “seksizma”, diskriminacije žena koja se u stručnoj literaturi naziva “staklenim plafonom” – u nastojanjima da se probiju do vrha, žene najčešće nailaze na prepreke koje se ne vide, ali se i te kako osećaju.

Iako muškarci dominiraju, činjenica je da nemaju monopol na liderstvo u bilo kojoj oblasti: primera uspešnih žena koje su postale šefice država ili vlada, uspešne menadžerke i stigle do sličnih liderskih pozicija ima u obilju. Kao, uostalom, i predrasuda o tome da su one ipak manje “podesne” za takve role.

Zanimljivo je da su nove polemike i nove dileme povodom ove stare teme pokrenute baš tokom još sasvim neprevaziđene svetske ekonomske krize, koja je pojedine države, korporacije i biznise pogodila različito, ali se može reći da nikog nije poštedela. Ima li dokaza da su se u kriznim situacijama bolje snalazili muškarci nego žene – i obrnuto?

U zapadnim poslovnim publikacijama u poslednje dve godine o ovome je pisano nešto češće nego obično. Nema, naravno, neporecivih dokaza ni za jednu ni za drugu tezu, ali bi najprecizniji odgovor na postavljeno pitanje mogao da glasi: da, žene mogu da budu bolji šefovi (u bilo kojoj oblasti) – pod uslovom da dobiju priliku da to dokažu.

Opširnije u štampanom izdanju