Употреба остатака житарица и воћа, односно споредних производа, омогућава прехрамбеној индустрији да освоји нову палету нутритивно квалитетнијих намирница. На произвођачима је само да се заинтересују и послушају науку
Квалитетно пециво све траженије – расте свест потрошача о повезаности правилне исхране и здравља
Код нас и у свету потражња за храном стално расте. Зато је данас важно да се пронађу нове сировине и да се рационално користе постојећи ресурси, a све у складу са смерницама одрживог развоја и заштитом животне средине. При томе мора да се води рачуна о прехрамбеним навикама потрошача, а они данас, поред цене, све више пажње обраћају и на нутритивна својства производа.
Део таквих решења за пекарску и кондиторску индустрију понудила је студија коју је израдила група стручњака са Технолошког факултета у Новом Саду, а која је урађена у склопу пројекта који је финансирало Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије. Назив студије је „Технолошки поступак валоризације споредних производа прераде житарица, шећерне репе, воћа и уљарица кроз развој кондиторско-пекарских производа“. На Технолошком факултету студија је презентована у мају, представницима прехрамбене индустрије, а скупу је присуствовао и државни секретар Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Сенад Махмутовић. Он је рекао да Министарство издваја значајна средства за унапређење и модернизацију пољопривредне производње, јер на светском тржишту не можемо бити конкурентни уколико не пратимо савремене научне трендове.
Шта су стручњаци са Технолошког факултета урадили, а што би могло да унапреди пекарску и кондиторску браншу? Укратко: пекарској и кондиторској индустрији су понуђена конкретна решења за валоризацију споредних производа прераде пшенице, уљарица, јабука, шећерне репе и пиварске индустрије у развоју функционалних производа. Новине које долазе из света науке намењене су и великим индустријским погонима и малим и средњим предузећима.
Руководилац пројекта, редовни професор на овом факултету др Александар Фиштеш каже да се тренутно споредни производи у највећој мери користе као компоненте у производњи хране за животиње:
– Ми смо у нашим истраживањима разматрали могућности примене поменутих и у прехрамбеној индустрији. Сви они имају високу хранљиву вредност, односно, богати су нутритивно вредним компонентама као што су прехрамбена влакна, протеини, минералне материје, антиоксиданси и др. Све то им даје приличан нутритивни потенцијал, а њихова примена може да донесе веома квалитетан производ. Тако би се, са једне стране, постигао већи степен њихове ревалоризације, а са друге стране, ове хранљиве компоненте би се успешно увеле у исхрану људи.
Професор Фиштеш ради на технологији у млинарској индустрији и у студији се највише бавио мекињама и пшеничним клицама.
Опширније у штампаном издању
У овом броју још и …
- СТАБИЛНО ПОСЛОВАЊЕ ЛУКЕ БЕЧ УПРКОС КРИЗИ: У години короне промет повећан за 28 одсто
- „МАЛИ ШЕНГЕН” ЗА НАПРЕДАК ЗАПАДНОГ БАЛКАНА: Нови споразуми на састанку у Скопљу 29. јула
- ОДРЖАНА ДЕСЕТА КОНФЕРЕНЦИЈА DIGITAL DAY: Дигитaлнo тржиштe увeћaнo вишe oд шeст путa
- ПРOГРAМИ ФИНAНСИJСКE ПOДРШКE ЗA РAЗВOJ ПOСЛOВAЊA У РEГИOНУ ЗAПAДНOГ БAЛКAНA: Региону Балкана потребна већа помоћ ЕУ
- Следећи број Економетра излази 7. септембра 2021.
