Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i NALED predstavili Vodič za upotrebu Pravilnika o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane koji počinje da se primenjuje od 15. juna
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i NALED-ov Savez za hranu i poljoprivredu predstavili su danas, u Palati Srbija, Vodič za deklarisanje hrane, kao podršku privredi u primeni Pravilnika koji će za potrošače od sredine ovog meseca značiti veću sigurnost jer obezbeđuje preciznije označavanje sastava i kvaliteta hrane koju kupuju u prodavnicama.
– Prihvatili smo inicijativu NALED-a i učestvovali u izradi ovog Vodiča čiji je krajnji cilj da potrošač dobije ispravne i jasne podatke, kao i da informacije ne obmanjuju potrošače, posebno u pogledu sastava, količine, trajnosti, porekla, karakteristika hrane, identiteta i svojstava hrane – izjavio je pomoćnik ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Nenad Vujović, otvarajući stručni skup.
Vodič je kreiran u formi pitanja i odgovora, a najveći deo posvećen je nutritivnoj deklaraciji – energetskoj vrednosti i količini masti, ugljenih hidrata, šećera, proteina i soli. Količinu ovih sastojaka proizvođači će morati da daju na 100g ili 100 ml proizvoda. Sve ove informacije moraju biti na istoj strani ambalaže, odnosno u jednom vidnom polju potrošača.
– Savez za hranu i poljoprivredu prepoznao je potrebu za postojanjem dokumenta koji bi na jednostavan i svima prihvatljiv način predstavio pravila za označavanje hrane koja propisuje Pravilnik o deklarisanju koji stupa na snagu 15. juna. Sigurni smo da će Vodič pomoći svima – nama koji imamo odgovornost da na pravi način označimo hranu i piće koje proizvodimo, nadležnim službama koje imaju zadatak da kontrolišu primenu propisa, ali i potrošačima koji imaju pravo na tačne informacije o hrani i piću koje konzumiraju – rekao je predsedavajući Saveza za hranu i poljoprivredu i generalni direktor Atlantic grupe za Srbiju Vladimir Čupić.
Sastojci hrane moraju biti navedeni na ambalaži, a ako se dogodi da su deo namirnice i složeni sastojci (npr. majonez, hleb ili biskvit), tada i njihovi delovi moraju biti posebno označeni tako da će se podaci o mastima, šećeru ili soli više puta ponavljati u zavisnosti gde su sve prisutni. Količina sastojka takođe će biti obavezan element tako da će potrošači znati koliko tačno jagode ima u jogurtu sa jagodom, ribe u ribljim štapićima, ali i koliko ima kupine u soku koji na ambalaži ima sliku tog voća.
Vodič je posvećen i označavanju alergena u hrani, imajući u vidu da je deklarisanje njihovog prisustva u hrani obavezno. Ostavljena je sloboda na koji način će se naglasiti da li proizvod sadrži žitarice, mleko, jezgrasto voće, jaja ili druge alergene sa definisane liste, ali to moraju da urade (bojom, stilom, vrstom slova). Propisana količina glutena ispod koje proizvod može da nosi navod „bez glutena“ je 20 mg/kg.
– Kao predstavnici privrede, pozdravljamo donošenje Vodiča za deklarisanje hrane koji kroz jasna i razumljiva objašnjenja olakšava upotrebu Pravilnika svima u lancu hrane – od proizvođača, subjekata u poslovanju hranom, do potrošača i inspekcija – istakla je Tamara Penjić, izvršna direktorka proizvodnje industrije mesa Carnex, članice NALED-ovog Saveza za hranu i poljoprivredu.
Kao što ni EU nije uredila tu oblast, ni u Srbiji nije precizno definisana upotreba marketinških termina poput „sveže“, „prirodno“, „čisto“, „tradicionalno“. Vodič preporučuje da proizvođači vode računa da njihova upotreba ne dovede potrošače u zabludu. Isto važi i za upotrebu termina „posno“ jer ne postoji nacionalni standard šta se pod tim terminoma podrazumeva, ali potrošači već imaju razvijenu percepciju o kakvoj je hrani reč. Slično je i za termin „domaće“ gde se očekuje da proizvođači koriste prirodne sastojke, kao i da je hrana, proizvedena od sirovina domaćeg porekla.