Ako cena bakra u poslednjih 50 godina gotovo nepogrešivo najavljuje neke globalne ekonomske nestabilnosti, treba li onda da se zabrinemo što je cena ovog metala dostigla rekordan nivo i iznosi više od 10.000 dolara za tonu. Od sredine marta raste i cena zlata, pa sada iznosi 1.800 dolara za uncu. Poskupela je i soja, ali i kukuruz. Hoće li to izazvati inflaciju, hoće li ona posledično povećati i kamate?

O krizi izazvanoj virusom kovid-19 mnogo toga još ne znamo. Ne znamo ni koliko će trajati, ni kakve će posledice po globalnu privredu ostaviti. Ali, ono što za sada sa sigurnošću može da se tvrdi jeste da je ovo najskuplja ekonomska kriza u istoriji. Samo tokom prošle godine, globalni javni dug porastao je 20.000 milijardi dolara i to su uglavnom bile naštampane pare. Procenjuje se da će do kraja ove godine ukupan trošak dostići čak 40.000 milijardi dolara i da će toliko porasti globalni javni dug. O tome koliko su to velike pare najbolje govori podatak da će, ukoliko se ova prognoza i ostvari, to značiti da je vrednost naštampanih para tokom korone dostigla polovinu ukupnog svetskog bruto domaćeg proizvoda (BDP), odnosno svega što globalna privreda stvori za godinu dana. Uprkos tome, kamate na nova zaduživanja su niske, za mnoge zemlje čak i negativne, a rasta inflacije na globalnom nivou nema.

Prema staroj teoriji Miltona Fridmana, velike količine novca u sistemu uvek izazivaju inflaciju. A kad globalna privreda počne da se pregrejava, postoji samo jedan način da se ohladi. Preko rasta kamata. A kad Fed i ECB povećaju kamate to znači i da će troškovi zaduživanja porasti, naročito za ekonomije u razvoju, kao što je Srbija. Što na kraju može da znači krizu javnog duga.

Ako je za utehu, ovakvog dramatičnog razvoja događaja za sada nema. Međutim, ako je naštampana tolika količina para, može li period niske kamate i inflacije da traje zauvek? I da li je onda u pravu bivši američki ministar finansija Lari Samers, koji tvrdi da su državni paketi pomoći, pre svega američki, preobimni i da mogu da izazovu globalnu inflaciju kakvu nismo videli za života. To posledično mnoge zemlje može da uvede u bankrot. Sa druge strane, nobelovac Pol Krugman smatra da rast javnog duga ne predstavlja nikakvu pretnju po nacionalnu ekonomiju, kao i da je Džozef Bajden naučio lekciju od Baraka Obame koji je posle krize 2008. godine trebalo da potroši još više para kako bi američku ekonomiju brže i snažnije izvukao iz recesije.

Foto: Pixabay

Opširnije u štampanom izdanju

U ovom broju još i …

• U SANU PREDSTAVLJENA KNJIGA – MONOGRAFIJA AUTORA PROF. PAVLA PETROVIĆA I PROF. MIRJANE GLIGORIĆ MATIĆ: Zašto Srbija zaostaje, umesto da sustiže razvijenije zemlje CIE
• ŠTA DONOSI NOVI PRAVILNIK O POREZU NA DODATU VREDNOST: Od prvog jula ove godine novi propisi o PDV-u
• PREDNOSTI ULAGANJA U RAZLIČITE VRSTE OTVORENIH INVESTICIONIH FONDOVA: Kako upravljati ličnim finansijama
• PODRŠKA DOMAĆIM PROIZVODIMA I PROIZVOĐAČIMA: Oko 150 proizvoda sa žigom „Čuvarkuća“ i u Lidlu
• SAVREMENA TEHNOLOGIJA JE POTPUNO AUTOMATIZOVALA RAD NA BUŠOTINAMA: Kako se digitalizuju naftaši
• TV SLIKE I PRILIKE: Od filma do životne istine
• Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. juna 2021.