После више година незаинтересованости наших произвођача за оригиналне посластице по јединственој рецептури инжењера Слободана Никашиновића, фабрика из Винковаца оберучке прихватила сарадњу која обећава изузетне извозне резултате

Када је пре неколико година своју новоотворену фирму назвао “Слатка машта“, Слободан Никашиновић као да јој је предодредио судбину. Било је и слатко и маштовито покретање погона за производњу пенастих посластица по оригиналној рецептури, али је касније време показало да ће Давид тешко с Голијатом, а Слободан и његова фирма готово никако са транзиционим окружењем, наглувим за амбиције “малих“, али предузимљивих људи.

Своју дечачку љубав према чоколади Слободан Никашиновић, по струци текстилни инжењер, опредметио је после година труда, рада, инвестирања и последњег динара из породичног буџета у погон за производњу десетак врста пенастих посластица и слаткиша од желеа са чоколадним преливом.

Оригинални рецепти

Рецептура за мињоне, јединствене на домаћем тржишту, могла је да постане добитна комбинација и за “Слатку машту“ и за многобројне љубитеље слаткиша да је Никашиновић успео да одговори захтевима добављача. Са дневном производњом од 500 килограма, није био довољно конкурентан у потражњи великих купаца за чак – 10 тона.

Заштита

Слободан Никашиновић је патентну пријаву за своју технологију поднео Заводу за интелектуалну својину у Београду и у Женеви. Са готовим производима конкурисао је на Изложби патената у Београду. Добитник је Сребрне медаље са ликом Николе Тесле у категорији нових технологија.

Цена

Производна цена упакованог килограма “руске капе“ износи 1,6 евра, а малопродајна четири евра. Кутија од 300 грама у продавницама би коштала око 100 динара. Никашиновић увелико размишља и о производима који би у саставу имали искључиво домаће сировине. Наговештај сарадње која би донела сасвим нове, оригиналне производе долази из Инђије, општине у којој, очигледно, иницијативе приватних предузетника наилазе на одличан пријем.

На исцрпљене кућне финансијске залихе породица Никашиновић није могла да рачуна, а на рафовима продавница било је довољно места за слаткише оригиналне рецептуре. Јавно се обратио потенцијалним инвеститорима, образлажући суму од 100.000 евра једноставном рачуницом о исплативости улагања.

Изгубљено време

Међу великим фирмама које су у понуди Слободана Никашиновића виделе добру шансу, била је и суботичка “Фиделинка“, озбиљно заинтересована за позив инжењера из Калуђерице. “Слатка машта“ постала је “Алта фуд“ и званично ушла у тзв. бочни програм развоја суботичке фабрике. Породични погон је угашен да би се део уређаја пренео на север Бачке. На успех није требало дуго да се чека. Већ 2005. на Пољопривредном сајму у Новом Саду “руска капа“, пенасти производ са укусом кокоса, преливен чоколадом, израђен под технолошким надзором Слободана Никашиновића, освојио је Велику златну медаљу. Није само награда допринела великом интересовању за до тада невиђени слаткиш. Сви који су га пробали нису имали дилему да је тржиште добило оригиналан производ за који су се заинтересовале и земље у региону, као и руски добављачи.

Пропао уговор

– Приватизацијом “Фиделинке“ ушао сам у исцрпљујућу пословну борбу која је најмање места остављала простору за нормалан рад. Била је то типична транзициона прича која је јасно показивала страдање малих произвођача који желе да истрају на сопственој рецептури, технологији и квалитету. Нова руководећа екипа није показала ни вољу ни интерес да “руска капа“ и још низ производа из палете пенастих мињона, остану у погонима ове фабрике. Уговор о сарадњи је раскинут и тако је изгубљено годину и по дана, јер је производна трака стала – каже Слободан Никашиновић. – Сви моји очајнички покушаји да поново покренем производњу остали су без резултата. Било је ту превише импровизације а премало инвестиција, што моја супруга Даница, син и ја нисмо могли да прихватимо.

Нови, озбиљан партнер појавио се из Винковаца.”Viki orange cool“, одавно упознат са слатким иновацијама породице Никашиновић, понудио је руку сарадње и договор је постигнут на начин на који то раде пословни људи. Аутоматске затворене продуктивне линије, чији је капацитет пет до десет тона производа на дан, употребљиве су за широк спектар слаткиша, али и слани програм и млечне прерађевине који су, за сада, пословна тајна Слободана Никашиновића.

Винковчани су му омогућили да “руску капу“ производи у више од 20 варијанти и то не само када је реч о аромама или сировини.

Празна обећања

Да су озбиљно мислили на освајање широког тржишта доказ је у чињеници да ће постојати чак три верзије: једна ће бити намењена земљама у транзицији, друга софистицираном западном тржишту и, најзад, слаткиши за муслиманске потрошаче, посебног сировинског састава. Наравно да ће извозник слаткиша израђених по Никашиновићевој технологији бити хрватски произвођач, а нама ће границе бити задовољавајуће отворене за увоз производа који је лако могао да постане српски бренд.

Позив улагачима

– Иако имам уговор са компанијом у Винковцима, ја нисам одустао од намере да производњу по сопственој технологији покренем и у Србији. Места има за више партнера због веома широке лепезе производа и њихових оригиналних решења – каже Никашиновић. – То никако нису папирнати, нити магловити планови, већ веома конкретни и тржишно прихватљиви. И даље желим да заинтересујем људе из неразвијених региона или било којег дела Србије да уз помоћ државних фондова за развој крену у посао. Рачуница недвосмислено показује да би једна аутоматска линија, вредна око 150.000 евра, могла дневно да пласира на тржиште око пет тона слаткиша у којима је чак 78 одсто сировина домаћег порекла, што умногоме финансијски растерећује улагања у производњу. Према проценама великих купаца, на тржишту је тренутно могуће пласирати око 10 тона дневно ових слаткиша.

– Својевремено сам упутио дописе на 46 адреса војвођанских општина како бих их заинтересовао за сарадњу. Једва да је ко и одговорио. То су, углавном, била помпезна обећања иза којих нису стајале озбиљне намере – тврди наш саговорник. – С друге стране, Винковчани су дуго и стрпљиво чекали почетак заједничког посла и одмах предложили да се у оквиру њихове фирме оснује пословна јединица у којој ћу ја имати 58 процената права на добит и одлучивање у целој кондиторској производњи и то за стотинак артикала.

Производне линије за мињоне и “руску капу“, што ће бити и први производи нових партнера, кренуће у фебруару. Винковчани са улогом од 40.000 евра несумњиво стоје иза одлуке да прихвате сарадњу из једноставног разлога што познају захтеве тржишта и процењују да ће Никашиновићеви слаткиши бити пун погодак.

Слободанка Андрић