U Odesi bi iduće godine trebalo da počne izgradnja distributivno-logističkog centra srpske kompanije ITM, na 50 hektara, uz ulaganje od 15 miliona evra

U ukrajinskoj luci Odesa uskoro bi trebalo da počne izgradnja prve faze distributivno-logističkog centra čija je vrednost procenjena na oko 15 miliona evra. Ovaj centar gradi srpska kompanija ITM – najavio je u razgovoru za Magazin Biznis Toplica Spasojević, predsednik ITM Group i dobitnik priznanja “Poslovni čovek 2006. godine”. Kako saznajemo, distributivno-logistički centar u Odesi biće u mnogo čemu nalik ITM-ovom centru u Šimanovcima, čija je površina 3,2 hektara, dok će onaj u Odesi zauzimati čak 50 hektara. Organizacija i metodologija rada u oba, takozvana „pametna skladišta”, gotovo je ista. Rok za završetak radova u Odesi je leto sledeće godine. U prošloj godini u odesku luku ušlo je 395.000 kontejnera sa robom, a za sledeću ih je planirano čak milion.

Kompanija ITM osnovana je pre 17 godina, sa petoro zaposlenih, a danas zapošljava 850 ljudi. Prošlogodišnji promet ITM Group iznosio je 150 miliona evra (sa međusobnim poslovanjima dvadesetak „ćerka” firmi, suma premašuje 200 miliona evra). ITM zastupa više od 50 firmi i posluje sa preko 4.500 kupaca koji pokrivaju više od 15.000 maloprodajnih objekata. Osnovna delatnost ITM-a je distribucija, a vlasnik je i brokerske kuće „ITM Monet“ i firmi „Fokus kapital partners“, “Sinerdži” i “ROŠ saut ist”, koje pružaju konsultantske usluge u oblasti spajanja i akvizicija.

Prošle godine je ITM završio “pametno” skladište u Šimanovcima. Kakva su dosadašnja iskustva?

– Završena je druga faza gradnje skladišta i sada imamo 12.000 kvadrata prostora. Dobili smo i novog ekskluzivnog logističkog klijenta u Srbiji, kompaniju “Unilever”, tako da su nam sada svi kapaciteti potpuno popunjeni. Naša distributerska mreža je uvezana GPRS i roba stiže za najviše 24 časa iz skladišta do naručioca. Uz svu tehnologiju i organizaciju izdvojili smo se kao jedan od lidera u oblasti logistike u regionu.

Poslujete u različitim delatnostima. Kakve su Vaše procene: šta je potrebno da bi srpska privreda brže napredovala?

– Da bi srpska privreda bila konkurentnija i da bismo zaposlili više ljudi treba smanjiti doprinose na plate. To stalno govorimo. I strane firme bi radije došle ovde kada bismo bili konkurentniji. Sudovi su spori, i to ometa veću privrednu aktivnost, a strane investitore koči u donošenju odluka.

Biznis televizija

TV Avala, u kojoj je ITM manjinski akcionar, zamišljena je kao biznis televizija.
– Ispostavilo se da je Avala veći zalogaj nego što smo prvobitno mislili, ali istrajaćemo. Ekonomska pitanja mnogima postaju, ili su već postala, najbitnija. Sve šira mreža investicionih i penzionih fondova, kao i širenje akcionarstva, doprineće potrebi za potražnjom berzanskih i drugih poslovnih informacija. Privrednici bi ubuduće trebalo da dobiju bolji medijski prostor, a ne da njime dominiraju samo zvezde estrade, sporta i politike – kaže Toplica Spasojević. 

ITM u svom sistemu ima i brokersku kuću. Kako procenjujete nivo razvoja srpskog finansijskog tržišta?

– Beogradska berza se pokazala kao pozitivno iznenađenje i verujem da razvoj tek predstoji. Berzansko tržište je još “plitko”, jer nema dovoljno preduzeća u ponudi. U pravom svetlu će se pojaviti tek kada dođu veliki javni sistemi.

Nedavno ste najavili i osnivanje investicionih fondova, za koje su zainteresovani i vaši partneri iz sveta?

– Planiramo osnivanje nekoliko investicionih fondova u Srbiji, a prvi bi trebalo da počne da radi za nekoliko meseci. Investicioni fondovi će biti osnovani zajedno sa bankama iz Engleske, Nemačke i Slovenije, ali još nisu dogovoreni svi detalji saradnje. Imamo dovoljno menadžera koji mogu da prate preduzeća koja bi se kupovala, i stručnjaka preko naše brokerske kuće, koji mogu da prepoznaju hartije od vrednosti koje će donositi dobar rezultat za sve naše vlasnike i osnivače.

Gde biste plasirali sredstva?

– U srpskoj privredi još ima prostora za preuzimanje preduzeća. Sa dobrim menadžmentom mogu da se poboljšaju njihove performanse koje će investitorima doneti velike prinose. Izabrali smo nekoliko preduzeća iz oblasti konditora, pakovanja i nekretnina. To će biti naš prvi zadatak. Planiramo malo konzervativnije aktivnosti investicija, ali i one sa većim rizikom, ali i većim prinosima. Pripremili smo se i za osnivanje otvorenog investicionog fonda gde želimo da radimo sa hartijama od vrednosti. Kupovali bismo akcije, obveznice i tada bi fond bio dostupan svima. Plan je da u taj posao uđemo već do juna.

Povoljni trendovi

– Započet pre nekoliko godina, trend normalizacije života i ulaska u mirnije vode poslovanja sa predvidljivim kursom dinara, nastavlja se, što nama privrednicima odgovara. Naročito je to bitno u distribuciji kada dajemo robu na odloženo plaćanje od 60 ili 90 dana. Verujem da će transparentnost poslovanja svih privrednih subjekata biti veća kada se konačno privatizuju do sada neprivatizovana društvena preduzeća i odmakne sa pripremama za privatizaciju velikih javnih preduzeća poput NIS-a i EPS-a – objašnjava Toplica Spasojević.  

U sledećoj godini osnovaćemo i penzioni investicioni fond. Ovih dana je počela da radi naša faktoring kuća “Finea fokus faktoring”, koja se bavi otkupom potraživanja. Svim privrednim subjektima, koji imaju potraživanja, spremni smo odmah da isplatimo fakturu sa kamatom. Tako ubrzavamo poslovanje i dajemo kredit bez odlaska u banku i uz manju kamatu. Verujem da ima mesta za ovakve poslove, baš zbog visokih kamatnih stopa i oštre politike NBS.

Bili ste deo tima koji je radio na nedavno usvojenoj strategiji privrednog razvoja do 2012. godine. Kako komentarišete taj dokument?

– Strategija je zamišljena da traje do 2012. godine i sprovodiće je razne vlade. Konačan dokument odražava stanje u kojem se nalazi naša privreda i generalne smernice šta treba da rade svi segmenti privrede, ali je važan konsenzus, kako politički, tako i sa sindikatima i Unijom poslodavaca. Neophodno je da svako od nas napravi ustupak u svom komforu, zarad dobitka u budućnosti. Verujem da Srbija može da postane regionalni ekonomski lider, sa Beogradom kao finansijskim, logističkim i distributivnim središtem. Da bismo sve to postigli, neophodni su neki preduslovi poput poboljšanja putne mreže i druge infrastrukture, obrazovanje kadrova… Srbija bi trebalo da prednjači u primeni elektronike i uvođenju visokih tehnologija. Tako bismo privukli i više stranih investitora, čak više od naših skeptičnih očekivanja.

Srđan Protić