Недавно је Ниал Фергусон, један од угледних професора Харвардског универзитета, објавио књигу „Успон новца“ у којој разматра разлоге због којих би се предвиђање о пропасти америчке економске доминације могло остварити у неколико наредних деценија
Многи аналитичари, са запада и истока, процењивали су у протеклим деценијама да се ближи крај америчке економске доминације. Неке процене су биле засноване на идеолошким, друге на социолошким а ретко када су се појављивале оне засноване на економским основама. Једноставно, ни најокорелији бољшевици нису могли да побегну од чињенице да економија Совјетског Савеза (СССР) никада није могла да приђе ни близу економији САД.
Недавно је Ниал Фергусон, један од угледних професора Харвардског универзитета, објавио књигу под насловом „Успон новца“ у којој разматра разлоге због којих би се предвиђање о пропасти америчке економске доминације могло остварити у неколико наредних деценија. Његово резоновање полази од једноставне претпоставке: „Ако највећа светска сила има проблема у покушајима да сакупи 9.000 милијарди долара дуга за потребе спасавања посрнулог финансијског система и целокупне економије, а при том више од пола јавног дуга потражују странци, то не може личити ни на шта друго, осим на империју у паду“. Ако посматрамо историјске сличности, и шпанска и британска империја почеле су да губе доминацију управо у тренуцима када је њихов спољни дуг достигао критичне размере. Логично, велики спољни дуг са собом носи обавезе плаћања камата, а ово је нарочито изражено када каматне стопе имају тенденцију раста. За САД, трошак сервисирања спољног дуга тренутно чини око 6-7 одсто укупних федералних прихода, а врло је изгледно да ће ова цифра у наредним годинама досегнути и до 20 одсто укупних федералних прихода. У таквим околностима, једноставно неће бити довољно новца за друге активности које иначе империје имају обичај да практикују (ратови, велики научноистраживачки подухвати и сл.).
Економија Кине, на другој страни, напредује високим стопама раста. Неоптерећена трошковима камата на дуг као ни трошковима спасавања економије из проблема или неуспелих ратних подухвата, ако се наставе постојећи трендови, достићи ће величину економије САД до 2027. године.
Опширније у штампаном издању
