Uz podsećanje na krah Grčke, na velike poteškoće u koje još može doći Španija i opasnosti za Italiju, Krugman je ocenio da je fiskalna unija neophodna Evropskoj uniji, ali da ne očekuje da će on lično to doživeti, kao što se ni oporavak Evrope neće ubrzo dogoditi

Pol Krugman

Više od četiri godine posle izbijanja globalne krize, nismo ni blizu kraja te krize. Kako je to moguće i zašto?

Ovim pitanjem je nobelovac Pol Krugman počeo svoje predavanje pod nazivom „Beskrajna kriza“ (Ahead of the curve) u Beogradu 3. oktobra. U Srbiju je došao na poziv Nacionalnog saveta za privredni preporod, Srpskog privrednog kluba „Privrednik“, kompanije Delta holding, Interkomerca, PSP Farmana, Beohemije i MK grupe. Profesor Krugman je jedan od vodećih ekonomista današnjice, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomske nauke 2008. godine, autor je 20 knjiga, profesor Univerziteta „Prinston“ i kolumnista lista „Njujork tajms“ a njegov dolazak izazvao je veliko interesovanje i u svetu biznisa i politike. I jednima i drugima najviše je odgovarao Krugmanov često citiran stav da u krizi treba povećavati potrošnju, pogotovo javnog sektora a ne preterivati sa štednjom, pošto manja potrošnja vodi u dalju recesiju.

Ali, vraćajući se na prvo pitanje koje je Krugman retorički postavio sebi, u odgovoru je rekao: „Iz krize ne možemo da izađemo zato što je ekonomski sistem zaboravio na krizu iz tridesetih godina prošlog veka. Ljudi su postali previše opušteni, više su se zaduživali i opet su napravili iste greške, ponovo su konstruisali oblik depresije iz prošlog veka“. Iz tog gotovo poetskog uvoda, usledile su kritike vlade SAD koja je trebalo da nastavi da stimuliše potrošnju i posle 2010. godine i da ne otpušta višak zaposlenih u javnom sektoru, naprimer, u obrazovanju.

Opširnije u štampanom izdanju