Привреда Колубарског и Мачванског округа у 2006. години забележила повећање извоза за 80 одсто

Регионална привредна комора Ваљево, која је логистичка подршка предузећима у 14 општина Колубарског и Мачванског округа, једна је од најуспешнијих у Србији. Велика заслуга за такав рејтинг припада Видосави Џагић, председници коморе, која је увела савремен приступ у раду коморе. Уосталом, од прагматичног машинског инжењера, што је госпођа Џагић по образовању, могло се то и очекивати.

Шта се променило у раду коморе?
– У односу на нека прошла времена ми смо успели да рад ваљевске коморе другачије организујемо. Постали смо сервис чије је услуге у 2006. години потражило више од 1.500 предузећа са овог подручја. Ми, заправо, обједињујемо и успостављамо контакте и заступамо интересе овдашњих компанија према надлежним министарствима владе Србије, Републичкој привредној комори и другим институцијама. Евидентирамо све проблеме, али и дајемо предлоге мера како бисмо постали активан партнер у стварању што повољнијег привредног амбијента. Да то нису “плишана” уплитања, показује и наш захтев да се промени Закон о јавним набавкама као и значајан број других прописа који су у пракси показали мањкавости. Са друге стране, трудимо се да што већем броју компанија омогућимо да учествују у пројектима које реализује наша влада, али и владе других земаља. На пример, у оквиру програма СИЕПЕ за подстицање извоза, већ на првом конкурсу прошло је осам компанија са овог подручја.

Приватизација

Докле је стигла приватизација у Колубарском и Мачванском округу?
– На подручју наше регије, без јавних предузећа и већих система чије су централе на републичком нивоу, до сада је власничку трансформацију обавило 50 одсто предузећа. И поред осам раскинутих уговора са купцима, приметно је да су заустављени одређени негативни трендови. Пре свега мислим на смањивање броја запослених. Али, у већини приватизованих предузећа порасле су зараде што је резултат њиховог све бољег сналажења у тржишним условима пословања. Уосталом, међу добитницима годишње награде Регионалне привредне коморе највећи број је био управо из редова приватизованих малих, средњих и великих предузећа. Што се тиче општина, најбољи резултати постигнути су у Шапцу и Љубовији, а ми у овој години очекујемо да овај значајан транзициони посао буде у потпуности окончан.

Да ли подршку коју дајете привреди прате и одговарајући пословни резултати?
– Уз све тешкоће које прате транзицију, имамо добре резултате. Индустријска производња у 2006. години је увећана за више од пет процената, а оно што је посебно значајно јесте податак да је забележен раст извоза од чак 80 одсто. Занимљиво је да у структури извозне робе више не доминира воће, већ обућа и одећа. То је последица директних иностраних инвестиција које су пласиране на ово подручје. Мене радује и чињеница да све већи број предузећа оријентисаних на извоз јача своје позиције и тржишну конкурентност. То се најбоље може видети из податка да смо 2001. године на овом подручју имали свега десетак компанија са одговарајућим стандардима и сертификатима за квалитет да би тај број данас био преко 50.

На подручју Регионалне коморе у међувремену је, не само стигло, већ и почело да функционише више иностраних инвестиција. Каква су искуства са њима?
– Ми им помажемо да се што пре интегришу у локалне заједнице где се налазе њихова седишта. Практично, у сталном смо контакту са пословодствима и менаџментом словеначког “Горења”, италијанског “Валија”, грчког “Про-гетија” и других страних компанија. Наша сарадња огледа се у упознавању са законском регулативом у оквиру које њих највише интересује порески и царински систем. Странци желе од првог момента да усагласе своје пословање са важећим законским прописима. Исто тако, овдашња комора им помаже да се повежу са најбољим домаћим добављачима. Једном речју, наше стручне службе су сачиниле читав сет подршке за њихову добродошлицу, што има вишеструки значај, како за њих, тако и за економију овог региона.

Инвестиције у 2007. години

Шта је већ сада извесно од нових инвестиција у 2007. години?
– Известан је долазак аустријског “Рауха” и руске компаније “Феникс” на простору општине Коцељева. Реч је о компанијама за прераду воћа, односно производњу сокова и алкохолних пића. Исто тако, очекују се и инвеститори у Шапцу и Лајковцу где већ постоје савремене и атрактивне индустријске зоне. Нови инвеститори доћи ће и као купци зависних предузећа која се налазе у саставу великих система: “Крушик”, шабачка “Зорка” и лозничка “Вискоза”.

Бројни прописи и дуго администрирање, не само иностраним већ и домаћим инвеститорима, вероватно загорчавају живот?
– Због претераног, дугог и често непотребног администрирања, многи инвеститори доводе се у непријатну и депримирајућу ситуацију. Недавно сам у рукама имала решење, у оквиру једног иностраног пројекта, за добијање сагласности везане за еколошку заштиту. Захтев је био у процедури више од годину и по дана, за које време је потенцијални инвеститор морао да прибави чак 71 документ!? Ми, као комора, предлажемо и вршимо стални притисак на надлежне државне органе и институције да се призову памети и почну да се понашају као неке од земаља из окружења. Примера ради у БиХ и Хрватској активиран је програм под називом “Гиљотина прописа” који финансира Светска банка. Заиста, крајње је непријатна ситуација када се инвеститори сусретну са свакоразним “каскадама” прописа и па би требало и ми да активирамо домаћу “гиљотину”. Ово тим пре што на простору Колубаре и Мачве имамо квалитетне људске ресурсе, инфраструктуру, локације и друге потенцијале који су и даље велики изазов за домаће и стране инвеститоре.

Драган Бошков