Породична фирма „Илић текстил“ производи материјал за индустрију намештаја, има фарму са педесет музних крава, мини млекару и салон намештаја

Душан Илић, „глава“ породичне фирме „Илић текстил“ из Ниша, био је један од директора у „Нитексу“, потом директор „Трикоа“ који је упошљавао 500 радника, председник Регионалне привредне коморе у Нишу. Године 1986. Још док је био у фабрици, основао је фирму „Весна“ која је почела производњу нараменица у гаражи викендице у Великом Дреновцу код Ниша. Фирма је временом постала породична, па је променила име у „Илић текстил“ у којој данас, поред Душана и његове супруге, раде и две кћерке, зет, три унуке – укупно њих осморо. Када је текстил посустао, посао су проширили и на аграр. Када је текстилу ишло боље, имали су чак 80 радника. Данас имају четрдесетак радника у текстилу и десетак у аграру.

– Производили смо нараменице и док је функционисала текстилна индустрија, продавали смо и модну робу. Имали смо велики број текстилаца-купаца који су уграђивали наше нараменице, а ми смо формирали малопродају у којој смо продавали њихову готову робу. Сарађивали смо са „Николасом“, „Клузом“, „Беком“, „Рудником“. Када су те фирме нестале, пропао је и наш програм нараменица. Сада се текстил увози и то ствара велике потешкоће за некадашње текстилце. То је фатална грешка, јер су наши текстилци изгубили посао, а имали смо одличне кадрове. Сада у области текстилне индустрије постоје мала предузећа која се боре за опстанак на тржишту, истиче Илић.

Опширније у штампаном издању