NIS Petrol Rumunija, kćerka kompanija Naftne industrije Srbije, posluje u ovoj članici EU od 2011. godine, radi na šest istražnih koncesija, ima 18 benzinskih stanica, a ukupna vrednost dosadašnjih investicija je oko 100 miliona evra
NIS Petrol: Istražne bušotine u Rumuniji – Teremija 1000
Panonsko more nestalo je pre oko 600.000 godina, ali je izvesno da su svi ti milenijumi ostavili tragove u utrobi zemlje koje savremena civilizacija već dugo baštini kroz gas i naftu. Važno je samo imati dovoljno novca, tehnoloških znanja i istraživačkih kapaciteta, pa krenuti u avanturu otkrivanja izvora energije pod zemljinom korom. Doduše, to odavno nije samo avantura već i ozbiljan biznis. U takva nova otkrića upustila se i Naftna industrija Srbije pre šest godina, osnivanjem NIS Petrola, ćerke firme koja posluje u Rumuniji i bavi se istraživanjem i proizvodnjom nafte i prirodnog gasa, sa jedne strane, a sa druge maloprodajom goriva i trgovinom električnom energijom. O ovom svojevrsnom regionalnom širenju NIS-a, uz istovremeno direktniji pristup tržištu Evropske unije, novinare srpskih medija upoznali su predstavnici NIS Petrola, na susretu u Temišvaru 7. decembra 2017. godine.
Prema rečima Vanje Aleksića, zamenika generalnog direktora NIS Petrol S.R.L. i izvršnog direktora za istraživanje i proizvodnju, ovaj rumunski deo NIS-a posluje od septembra 2011. godine, ima predstavništva u dva grada – u Temišvaru i Bukureštu i zapošljava oko 50 stručnjaka raznih profila. Rad NIS Petrola Rumunija zasnovan je na šest koncesija – istražnih blokova na kojima ova kompanija izvodi geološka istraživanja u cilju otkrivanja novih ugljovodonika – nafte i prirodnog gasa. NIS Petrol S.R.L. je u sve segmente poslovanja do sada investirao oko 100 miliona evra, dok je u 2016. godini obrt iznosio 49 miliona evra. Aleksić navodi da su prioriteti kompanije NIS Petrol: proširenje resursne baze, održivi rast poštujući najviše ekološke, tehničke i bezbednosne standarde, profesionalni razvoj kadrova i društvena odgovornost. On podseća i na studije kompanije KPMG koje su pokazale da svaki dolar koji se uloži u istraživanje i proizvodnju donosi 3,2 dolara BDP-u Rumunije.
Sve koncesije su izdate za teritoriju na zapadu Rumunije, uz granicu sa Srbijom i Mađarskom, a na osnovu do sada sprovedenih geološko-istražnih aktivnosti može se zaključiti da, kako se zvanično navodi, „postoje pretpostavke da otkriveni resursi ugljovodonika mogu imati potencijal za komercijalnu proizvodnju“. Kako objašnjava Vanja Aleksić, do sada prikupljeni geofizički i geološki podaci pokazuju da ima potencijala koji se može iskoristiti:
– Sada sledi razvoj infrastrukture, dalje bušenje i ispitivanje otkrivenih resursa – kaže Aleksić.
Put do nafte i gasa nije ni brz ni lak, pokazuje se još jednom i na ovom primeru, pogotovo ako se imaju u vidu administrativni postupci koji traže i vreme i novac. NIS Petrol Rumunija ima koncesiona prava na istraživanje nafte i prirodnog gasa u periodu od 25 godina, prva ispitivanja pokazuju da postoje ležišta nafte i gasa. Što se tiče daljih ulaganja, u ovom trenutku teško je navesti tačan iznos. Nastavićemo da ulažemo poštujući naše trenutne planove koji su uslovljeni procenom potencijala ugljovodonika (nafte i prirodnog gasa), kaže Aleksić i napominje da su dosta dobre procene u ovom poslu napravljene zahvaljujući iskustvima koje su stručnjaci NIS-a i Gaspromnjefta imali na sličnim istraživanjima u Srbiji, Mađarskoj i BiH.
Prodaja goriva i trgovina strujom
O drugom pravcu poslovanja NIS Petrola u Rumuniji – o maloprodaji benzina, govorila je Ileana Baltatu, zamenik generalnog direktora NIS Petrol S.R.L. i izvršni direktor za promet. Do sada je uspostavljena mreža od 18 benzinskih stanica (prva je otvorena 2012. godine), uz stalni trend rasta prodaje kvalitetnog goriva. Kad je reč o trgovini električnom energijom, NIS Petrol kupuje i prodaje električnu energiju u svim zemljama gde za to postoje mogućnosti. Električna energija koju NIS proizvodi kogeneracijom prodaje se u Srbiji i inostranstvu. U Mađarskoj, Rumuniji i Sloveniji. U planu je da se krajem 2018. godine ili početkom 2019. krene sa proizvodnjom električne energije (kogeneracija) sa nalazišta Žombolj, a dobijena električna energija će se ponuditi tržištu, kaže Aleksić.
Kao što je poznato, Rumunija je najveća zemlja u regionu po površini i broju stanovnika (oko 20 miliona) i trenutno jedna od ekonomski vrlo perspektivnih, jer ostvaruje godišnje stope privrednog rasta veće od pet odsto, a nezaposlenost je svedena na samo oko tri procenta.
