U prvom tromesečju 2020. godine NIS je u razvoj kompanije investirao 7,7 milijardi dinara, a sa ulaganjima u kapitalne projekte nastaviće i u toku godine, uprkos velikoj krizi u naftnom sektoru, rekao je Anton Čerepanov, zamenik generalnog direktora i direktor Finansija NIS-a
“Mi se sada suočavamo sa situacijom koja je gotovo bez presedana u dosadašnjoj istoriji. Ne samo da je došlo do dramatičnog pada cena nafte, već je istovremeno i potrošnja drastično smanjenja usled globalne pandemije Covid-19. Te okolnosti, na koje naftne kompanije nemaju uticaja, stvorile su krajnje nepovoljno makroekonomsko okruženje za rad naftnog sektora i naftne kompanije suočile su se sa izuzetno velikim izazovima”, rekao je Čerepanov u intervjuu za portal Bizlife.
Prema njegovim rečima, početkom marta cena nafte je u samo jednom danu pala za oko 30 odsto, što je najveći pad vrednosti nafte u poslednjih 15 godina, dok je potražnja za naftom usled pandemije smanjena za 30 do 40 procenata.
Direktor Finansija NIS-a je naveo da su poremećaji na tržištu značajno uticali na finansijske rezultate NIS u prvom tromesečju, pa tako EBITDA iznosi 5,2 milijarde dinara, što je 18 odsto manje nego prošle godine.
On je precizirao da je NIS suočen sa dve vrste udara krize.
“S jedne strane, mi proizvodimo 30 odsto nafte koju prerađujemo u Pančevu, dok 70 odsto nafte uvozimo. Pre marta, uvezli smo naftu koju smo platili između 50 i 60 dolara, čak i više. Mi smo tu naftu preradili, ali je još nismo prodali, a cene su snižene u međuvremenu. S druge strane, zbog epidemije novog korona virusa drastično je smanjen obim prodaje – veleprodaje i maloprodaje u odnosu na planirani obim. Posledica ovih okolnosti je smanjen cash flow u jako kratkom periodu i smanjena likvidnost kompanije”, rekao je Čerepanov.
Prema njegovim rečima, sa druge strane u prvom kvartalu NIS je ostvario solidne operativne pokazatelje.
“U prvom kvartalu proizveli smo 319 hiljada uslovnih tona nafte i gasa, što je skoro identičan rezultat prošlogodišnjem kada smo proizveli 321 hiljadu. U pančevačkoj Rafineriji prerađeno je 860 hiljada tona sirove nafte i gasa, što je 44 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Iako smo očekivali rast ovog pokazatelja imajući u vidu da je u martu prošle godine u Rafineriji obavljen kapitalni remont, treba reći da je zabeleženi porast od 44 procenta rezultat vredan pažnje. Uprkos dramatičnom padu potrošnje goriva u drugoj polovini marta, ukupan obim prometa naftnih derivata u prvom tromesečju iznosi 778 hiljada tona, što je sedam odsto više od prošlogodišnjeg rezultata”, rekao je Čerepanov.
Prema njegovim rečima, teško je prognozirati kretanja do kraja godine.
“Ne treba očekivati da će rast cena biti brz, a dinamika rasta je usko povezana sa razvojem situacije u vezi sa pandemijom. Vidimo da dolazi i do laganog ublažavanja određenih restrikcija i u Srbiji i u ostatku sveta i to će doprineti rastu privrednih aktivnosti i potrošnje naftnih derivata. Međutim, stvoreni viškovi na tržištu nafte su veliki i sigurno ćemo do kraja godine biti pod velikim uticajem nepovoljnih trendova“, rekao je Čerepanov.
On je dodao da će glavni zadatak NIS-a do kraja godine biti da obezbedi pozitivan priliv novca, kako bi bila omogućena stabilna proizvodnja, prerada i prodaja naftnih derivata.
„Jedino na ovaj način možemo da osiguramo stabilnost na tržištu. Pored toga, naše rezultate stvaraju ljudi i prioritet nam je da omogućimo stabilnost i za njih. Godina je mnogo teža i izazovnija nego što smo mogli i da pretpostavimo. Ali, u svojoj istoriji NIS se već suočavao sa brojnim izazovima na koje smo uvek imali uspešne odgovore. Uveren sam da ćemo i sada uspešno očuvati kontinuitet poslovanja naše kompanije i nastaviti da stvaramo nove vrednosti za zaposlene, akcionare i zajednicu u kojoj poslujemo“, rekao je Čerepanov.