Uprkos nepovoljnijim okolnostima na tržištu, investicioni portfolio naftnih kompanija zabeležio je rast u odnosu na 2018. godinu
Prosečna cena nafte tipa “Brent” u 2019. godini bila je 64,2 dolara, a vrednost barela značajno je oscilirala u tom periodu. Iako ova cena garantuje profitabilan rad naftnog sektora, kompanije svakako ne mogu da budu potpuno zadovoljne jer je reč o iznosu koji je oko 10 odsto manji u odnosu na prosečnu vrednost nafte u 2018. godini. Niže cene odrazile su se i na pad dobiti velikih naftnih kompanija. Prema rezultatima koji su do sada saopšteni, niže zarade u odnosu na 2018. ostvarili su i giganti poput Shella, British Petroleuma i Totala. Njihov pad dobiti kreće se od 13 do 50 odsto, a kao osnovne razloge za pad neto dobiti ove kompanije su navele nepovoljnije makroekonomske uslove u poređenju sa prethodnim periodom. To se, pre svega, odnosi na niže cene nafte, ali i na snižene marže u sektoru prerade i petrohemijskih poslova.
Ni geopolitički događaji tokom 2019. godine nisu mnogo išli naruku naftašima, kojima su stabilnost tržišta i postojana potražnja za energentima osnovne pretpostavke za uspešno poslovanje. Globalnu scenu su, pre svega, potresli teroristički napadi na tankere i na rafineriju u Saudijskoj Arabiji. Udar na Saudijce u jednom trenutku je doveo do smanjenja proizvodnje za više od pet miliona barela na dnevnom nivou, ali dugotrajnijih potresa ipak nije bilo, najpre zahvaljujući rešenosti Saudijske Arabije da u kratkom roku otkloni posledice napada dronovima. Pored toga, na potražnju nafte, a samim tim i njene cene, uticao je i ekonomski sukob dve vodeće ekonomske sile sveta – SAD i Kine. Takođe, proizvodnja nafte uzdrmana je i političkim potresima u Iranu i Venecueli, značajnim proizvođačima nafte.
Uprkos ne baš povoljnim okolnostima, naftne kompanije zabeležile su rast investicija u 2019. godini. Ovaj scenario obradovao je analitičare budući da je naftni sektor jedan od najvećih poslodavaca i jedna od industrija koje svojim ulaganjima podstiču globalni privredni rast. Kako se navodi u izveštajima pojedinih konsultantskih kuća, najveće svetske kompanije otkrile su 12,2 milijarde barela ekvivalenta nafte u 2019. godini, što je najveća količina od 2015. godine. Tako su veća ulaganja u odnosu na 2018. godinu imali i giganti poput Shella (28,8 milijardi dolara) i Totala (17,4 milijarde dolara).
Izgledi za 2020.
Sudeći prema početku 2020. godine, pred naftašima je još jedan turbulentni period. Zabrinutost zbog korona virusa smanjila je potražnju za energentima i dovela do dramatičnog pada cena nafte. Uzdrmane su i svetske berze, tako da analitičari redukuju procene globalnog ekonomskog rasta u godini pred nama. Prema najavama iz naftnog sektora, u takvim okolnostima prva briga kompanija biće očuvanje profitabilnosti i nastavak poslovanja bez većih potresa. Međutim, uspeh u ovoj nameri zavisiće značajno i od okolnosti na koje naftaši ne mogu da utiču.
Kada je reč o stanju na domaćem, srpskom tržištu, tendencije su iste kao i na globalnom nivou. Tako je NIS u 2019. investirao 42,2 milijarde dinara, što je najveći obim investicija ove kompanije od 2013. godine. Najviše novca domaći naftaši uložili su u segment istraživanja i proizvodnje nafte i gasa što je rezultiralo početkom probne proizvodnje nafte u Rumuniji. Takođe, prioriteti su bili i finalizacija projekta Duboka prerada u Rafineriji nafte Pančevo, čiji se start očekuje u 2020. godini, kao i modernizacija maloprodajne mreže kompanije. NIS je nastavio da se širi na tržištu u regionu i završio izgradnju nove stanice u Rumuniji, dok su na autoputevima u Srbiji otvorene tri moderne digitalne benzinske stanice. NIS se pohvalio i značajnim ulaganjima u ekološke projekte. Prema saopštenju kompanije, u te svrhe uloženo je 534 miliona dinara samo u 2019. godini, a prioritet je bilo unapređenje zaštite životne sredine i smanjenje emisija u vazduh u Rafineriji nafte. Uz to, NIS je ostvario i 16,6 milijardi dinara neto dobiti, dok je akcionarima isplaćeno 6,5 milijardi dinara iz dobiti za 2018. godinu.
