Od početnog kapitala u vidu pet sadnica i nebrojeno plastičnih čaša za rasad, porodična farma Miletić izgradila najveći rasadnik jagoda koji ovo voće nudi i u kasnu jesen

Sa svega dva hektara zasada jagoda Nikola Miletić uspeo je da dostigne godišnju proizvodnju od 40 tona i da na tržište plasira nekoliko stotina hiljada sadnica. Zahvaljujući entuzijazmu da neprestano traga za novim, savremenijim načinima sadnje, među odgajivačima jagoda uspeo je da izgradi ime prepoznatljivo po kvalitetu i sadnica i zrelog roda, iako je ovim poslom počeo da se bavi tek pre pet godina.

– Moja misija je da u Srbiji što više ljudi pridobijem za sadnju i uzgoj jagoda. Želim i da “Jagode Miletić” za sve kupce bude sinonim za dobro i kvalitetno voće i naprednu tehnologiju uzgoja, obrazlaže Nikola Miletić poziciju svog “porodičnog brenda” lociranog u domaćinstvu na Makovoj Sedmici, u predgrađu Subotice.

Uspeh “školskog” početka

Prema njegovim rečima, uzgoj jagoda je izuzetno isplativ, od prodaje sadnica i zrelog voća 30 odsto prihoda je čista zarada. Kada se tome doda da je ovaj unosan biznis započeo bez početnog kapitala “investirajući” samo u prazne plastične čaše od jogurta, čini se da su Miletići otkrili tajnu bogaćenja i u voćarstvu.

Međutim, iako se od uzgoja jagoda izdržava čitava porodica, da bi opstali u poslu, investicijesu im trenutno krupnije nego što ih omogućava zarada, te neprestano uzimaju kredite. Ali, pođimo redom.

Nikola Miletić je napustio vojsku u činu kapetana 1996. godine (Stalno zaposlenje je “klopka”, kaže Nikola, jer i kada nije dobro plaćeno, čovek ostane “ukomforen” poslom u državnoj službi), i tri godine dobro zarađivao baveći se “multilevel” prodajom. Tokom bombardovanja posao je potpuno zamro, i on je tada rešio da se oproba u poslu za koji je ideju dobio iz časopisa “Dobro jutro”. Tako se dogodilo da pet sadnica jagoda, koje je dobio od prijatelja za okućnicu, tek deci za poslasticu, postanu osnivački ulog, jer kada su jagode u proleće pustile “brkove” – izdanke, posadio ih je u plastične čaše.

Držali su se svih uputstava o nezi biljke, kažu – radili su idealno školski i do kraja leta imali solidnu količinu od 2,5 do tri hiljade sadnica.

Narednog proleća ove biljke su rodile i do kilogram jagoda po stabljici, što je berićet kakav narednih godina gotovo da nisu uspeli da ponove. Tako su sa skromnim ulaganjima, i uz svest da nemaju šta da izgube i da su za opstanak porodice prinuđeni da otkriju novi posao, Miletići prionuli razvoju sadnje jagoda.

– Saznanje da sa četrdeset godina započinjem novi posao, i da ću možda još deceniju i po biti u naponu snage da ga razvijam, motivisalo me je da u savladavanju tehnologije grabim napred. Nisam mogao da čekam, imao sam mnogo i ideja i tražio načina da ih ostvarim, kaže Nikola.

Internet je postao njegov prvi “mentor”, uspostavio je kontakte sa uzgajivačima jagoda širom sveta i većina njih je nesebično delila savete i objašnjavala kako se priprema supstrat za sadnju, kako se sadi i neguje biljka.

Od stranaca je dobio i ideju za vertikalni uzgoj jagoda u plastenicima što je prvi kod nas primenio,i čak i “kreirao” saksije od stiropora kakve su mu potrebne kako bi u njih stale po četiri sadnice, koje se poput “lego” kockica nižu u visinu i pri tom zalivaju iz jednog izvora. Pošto nisu imali dovoljno zemlje, počeli su da kupuju nove parcele, a kako u to vreme banke nisu davale kredite, zaduživali su se kod – teško je drugačije reći – zelenaša za kamatu od pet odsto na mesečnom nivou.

Početni uspeh sa rasadom nastavili su i danas uzgoj i distribucija sadnica predstavlja jedan od njihovih osnovnih poslova.

Jagoda – “ključ u ruke”

Miletić ima i svoj sajt, ali je pripremio i brošuru o uzgoju jagoda. On svima ne samo što strpljivo odgovara na brojna pitanja, već u svojoj poslovnoj ponudi ima i mogućnost da zainteresovani otvore farmu po sistemu “ključ u ruke”. Potencijalnom budućem odgajivaču obezbede se saksije sa rasadom, supstrat, sve postavi u plastenik i još uruči brošura o tome kako da vode ovaj biznis. U ovom domaćinstvu brzo je shvaćeno da je uzgoj jagoda unosan posao samo ako se proširuje i osavremenjuje. Tako je vertikalni uzgoj u plastenicima koji “štedi” na prostoru, broju berača i trudu oko uzgoja, samo jedna od praktičnih novina koje je primenio.

Osim toga, Nikola Miletić kaže da nastoji da upravo u ovim “visinskim” lejama koje su manje izložene truljenju potpuno redukuje hemijsku zaštitu i na taj način utre put organskoj proizvodnji. Plastenici su otvorili mogućnost i da se “poigra” sa vremenom dozrevanja ploda. Kupio je zamrzivač u kome drži sadnice i sadi ih sedam sedmica pre nego što želi da ima zreo rod. To praktično znači da jedini na ovdašnjem tržištu sočne jagode može da ponudi i u septembru i oktobru. Ma kako bile sveže i bile slasne, za proizvođača su jagode još slađe prerađene, zato Miletići sada planiraju da uzmu kredit za otvaranje mini fabrike za preradu. Sa druge strane, jagoda nakon četiri godine “zasiti” zemlju i Miletić je nakon dužeg raspitivanja i analiziranja cene kretanja voća, odlučio da na tim parcelama zasadi lešnike.