Може се остварити стабилност цена и курса али кризу могу да изазову фактори политичке природе: немогућност формирања владе и проблеми везани за решавање статуса Косова

– Ми смо већ много времена изгубили и наставак реформи мора да буде приоритет нове владе. Наше кашњење за земљама бившег источног блока, које су некада значајно заостајале за нама, износи једну деценију. Свакако, као окосницу нове економске политике треба предвидети одржавање макроекономске стабилности, убрзање реструктурисања предузећа, завршетак приватизације, као и припреме за убрзано приступање Европској унији и Светској трговинској организацији. Нова влада би, такође, морала да се енергичније суочи са корупцијом и елиминише је у највећој могућој мери. Врло је битно и ефикасније решавање привредних спорова. То важи и за легализацију сиве економије. Њен важан задатак је и општа дерегулација, као и отклањање свих препрека за страно инвестирање, укључујући и поједностављење свих административних процедура.

Овако је, у најкраћем, др Никола Фабрис, доцент на београдском Економском факултету, оценио у интервјуу за Економетар шта треба да буде окосница нове владе.

Осцилација курса

Одговарајући на наше питање да ли након преласка на нову методологију девизног курса треба очекивати његово веће осцилирање, др Фабрис каже:
– Реално је очекивати нешто веће осцилације курса с обзиром на то да је НБС најавила повлачење са девизног тржишта, као и да ће интервенисати само у случају већих ‘’померања’’ дневних курсева. Управо због тога ће девизни курс више осцилирати у кратком него у дугом року. За ову годину не треба очекивати већи раст девизног курса од раста стопе инфлације.

Познато је да привремено финансирање траје до 31. марта и да се поводом тога, у случају да се до тада не формира влада, упозорава да може доћи до потпуне блокаде у државним плаћањима. Које су ту опције могуће?
– Мало је вероватно да би, и у случају да се не формира нова влада, дошло до прекида финансирања буџетских корисника. Таква ситуација би парализовала читаву земљу, довела на руб егзистенције социјално угрожене категорије, попут прималаца социјалне помоћи, пензионера и других. Чак и уколико не постоји потпуно “чиста” правна ситуација, сигуран сам да неће доћи до прекида финансирања, а у том смеру иду и изјаве господина Париводића, координатора министра финансија. Постоји више опција које су технички могуће или су, да се тако изразим, више или мање “легалне”. Једна опција је да по предлогу старе владе нови скупштински сазив усвоји буџет за 2007. годину. Друга могућа опција јесте да уредбом влада продужи привремено финансирање. Могуће је да се у међувремену пронађе и неко треће решење.

Добар монетарни основ

И независно од тога како ко замишља економски програм нове владе, готово сви истичу да би она морала да одржи постојећу стабилност цена и курса. Како Вам се чини, да ли ће то у 2007. бити теже одрживо него у претходној години?
– Стабилност цена и курса представља основни предуслов за привредни развој. Уколико бисмо наше посматрање стриктно ограничили на економију, онда неће бити тешко остварити ове циљеве у 2007. години, имајући у виду да је привреда у експанзији, да постоји буџетски суфицит, да се води рестриктивна монетарна политика, да постоји значајно интересовање страних инвеститора, као и значајан прилив девиза из иностранства. Међутим, фактори који могу нарушити макроекономску стабилност су, пре свега, политичке природе. Није могуће искључити политичку кризу као последицу немогућности да се формира нова влада, или кризу проузроковану решавањем статуса Косова. У случају оваквог негативног сценарија, могло би доћи до појаве буџетског дефицита, бекства капитала из земље, раста ризика земље и уздржавања од инвестирања.

Неки од економиста већ су се изјаснили да монетарну политику не треба битније мењати. Ваш став о томе?
– Крајем прошле године већ смо имали радикалну измену режима монетарне политике, јер је НБС прешла са режима руковођеног управљања девизног курса (са нејасном дозвољеном зоном флуктуације) на режим таргетирања инфлације. Мислим да оба режима могу бити успешна под претпоставком да се монетарна политика води на постојећим основама, а то је умерена рестриктивност, уз интервенције у случају већих осцилација девизног курса.

Већа инфлација

Како оцењујете циљање инфлације у распону четири до осам посто на годишњем нивоу и шансе да се то оствари?
– Треба разликовати стопу инфлације од индекса цена који је предмет циљања инфлације у распону од четири до осам одсто. Као индекс цена, који ће бити предмет циљања, изабрана је такозвана базична стопа инфлације. Из обрачуна базичне стопе инфлације искључени су следећи производи: свеже поврће, воће, јаја, риба, хлеб, млеко, цигарете, електрична енергија, угаљ, уље за ложење, лекови, деривати нафте, комунално-стамбене услуге, ТВ претплата, услуге друштвене заштите, саобраћајне и ПТТ услуге. То фактички значи да су искључене цене оних услуга које су под контролом државе, под утицајем сезонских фактора или резултата кретања на међународним берзама. На овај начин је искључено близу половине потрошачке корпе. Треба имати у виду да су се за овакву политику циљања инфлације опредељивале готово све централне банке на почетку увођења овог режима. Тиме се искључују цене оних производа на које не може утицати монетарна политика и смањује се ризик од неостварења инфлационог таргета.

Апсолутни хит

– Примена режима циљања инфлације је „апсолутни хит“ у свету, будући да све већи број земаља прелази на то. Међутим, временски тренутак преласка на овај режим веома се разликује у развијеним земљама и привредама у транзицији. У земљама у транзицији однос јавног дуга и БДП је обично опадао пре увођења таргетирања инфлације, док је у развијеним државама била обрнута ситуација. Осим тога, у привредама у транзицији, у којима не постоји довољан ниво кредибилитета, било је неопходно прво послати чврст сигнал у јавности у погледу одрживости система. Са друге стране, развијене земље су циљање инфлације обично уводиле када неки други режим монетарне политике није дао задовољавајуће резултате. Ипак, треба истаћи да овај режим нису усвојиле неке најзначајније централне банке, попут ЕЦБ-а, ФЕД-а, или рецимо Банке Јапана, истиче др Фабрис.

Међутим, ово у пракси значи да и у случају остварења циљане стопе инфлације, стварна стопа инфлације може бити и значајно виша. Имајући у виду повољан временски тренутак за увођење овог режима – ниска инфлациона очекивања, висок прилив девиза из иностранства, очекиван висок прилив страних директних инвестиција – мислим да је таргет за 2007. годину добро изабран и реално остварив. Србија је циљање инфлације, као и остале земље у транзицији, увела кад су биле побољшане макроекономске перформансе.

Одређивање курса

Шта, заправо, значи најављени прелазак на нову методологију формирања девизног курса од 5. марта, који ће се израчунавати на основу просечне трговине девизама међу банкама, током целог дана, све до 18 часова, а не као што је било до сада, само у време такозваног „фиксинг“ састанка у 14.30 часова?
– Нова методологија подразумева да се до вредности девизног курса долази као пондерисаног просека који се остварује на целокупном међубанкарском девизном тржишту. То значи да ће се у обзир узимати непосредна међубанкарска трговина девизама ван састанка међубанкарског девизног тржишта, трговина на самом састанку међубанкарског девизног тржишта, као и банкарска трговина после “фиксинг” састанка. На тај начин добијени девизни курс ће представљати средњи курс динара према евру за наредни дан. Најављени прелазак, у ствари, значи репрезентативније одређивање вредности девизног курса, јер се по старој методологији узимао у обзир само промет који се остваривао на састанку међубанкарског девизног тржишта, а по новој методологији – читав промет.

У пракси се показало да је у прошлој години укупан промет у непосредној трговини банака био три и по пута већи од промета који се остварио на међубанкарском девизном тржишту.

Из НБС се могло чути да се тиме, поред осталог, спречавају могуће шпекулације. Теоретски гледано, шта се ту могло дешавати и да ли је нова методологија без таквих мана?
– Теоретски посматрано, стара методологија је била више подложна шпекулативним акцијама. По њој се девизни курс формирао на бази трансакција само на међубанкарском тржишту, које су представљале само 21 одсто укупних банкарских трансакција на девизном тржишту. То значи да сте са релативно мањом количином девиза могли утицати на вредност средњег девизног курса. Ипак, и поред тога, ми током прошле године нисмо имали “монетарне ударе” какви су били карактеристични за деведесете.

Значај реструктурисања

– У сваком случају, нова методологија је боља од старе, али да ли је без мана у овом тренутку је тешко рећи, с обзиром на кратак временски период који се примењује. Тек након одређеног временског периода моћи ће се видети да ли је она најбоља могућа.

А кад говоримо о курсу, није мало оних који се залажу да се утврди појас пливајућег курса и да се зна да ће испод или изнад те црте централна банка интервенисати?
– У питању је избор режима монетарне политике. У режиму циљања инфлације, за који се определила НБС, није могуће постојање других циљева осим циљне стопе инфлације. То значи да су у овом режиму циљна стопа инфлације и циљна вредност девизног курса конфликтни циљеви. Искуство из прошлости показује да кад год смо имали неку циљну вредност девизног курса, имали смо и ценовну стабилност, под претпоставком да се она одржавала и у пракси. Имајући у виду постојеће повољне околности извесно је да ће режим циљане инфлације моћи да успешно утиче на инфлациона очекивања. Међутим, дилема је да ли ће референтна каматна стопа, која је у овом режиму (циљане инфлације) каматна стопа на двонедељне репо операције, моћи да одигра улогу номиналног сидра у средњорочном периоду.

Који бисте од реформских послова издвојили као приоритет?
– Несумњиво, најважнији приоритет треба да буде убрзање процеса реструктурисања великих предузећа, за која је предвиђена приватизација по посебном програму владе. До сада наизглед успешан процес приватизације и није био толико успешан, без обзира на велики број предузећа која су приватизована. Ово отуд што су у највећем броју случајева приватизована успешна предузећа или предузећа која су уз одређена улагања имала тржишну перспективу. Прави тест приватизације је у ствари приватизација предузећа из посебних програма, која није могућа без њиховог реструктурисања.

Неки нови судови

– Држава у наредном периоду треба да се фокусира на стварање стимулативног пословног амбијента уз евентуалну корективну улогу у случају већих криза. А то подразумева много ствари које сада дестимулишу стране инвестиције, оснивање нових предузећа и повећање активности постојећих. Радикални резови су потребни и у правосудном систему који мора да омогући брзо решавање привредних спорова. У том контексту врло би корисно било формирање посебних судских одељења за спорове мање вредности, као и потрошачких судова који би штитили права потрошача. Потребно је спровести општу дерегулацију пословања. То значи смањивање временског периода за обављање административних процедура, смањивање њихових трошкова, као и повећање њихове транспарентности. Нарочито је значајна дерегулација када је у питању процедура одобравања грађевинских дозвола.

Велики значај треба да има борба за сузбијање сиве економије јер она, са једне стране, значи нелојалну конкуренцију предузећима која легално послују, а са друге стране смањује буџетске приходе. Сиву економију не треба гушити, већ је преводити у легалне токове где год је то могуће. И за то, као и за низ других потеза у економији, веома је важна недавно усвојена Стратегија привредног развоја Србије. Било би изузетно значајно да влада следи препоруке из тог документа.

Катарина Секулић