Пошто се домаћа привреда показала жилавијом него што смо очекивали, и у 2008. имаћемо висок економски раст, али и инфлацију већу од планиране, буџетски минус и висок дефицит текућег рачуна платног биланса
Прва половина године је јасно показала да рестриктивна монетарна политика у условима фискалне експанзије не може оборити инфлацију. Ту се висока јавна потрошња јавља као велики проблем, тим пре што се до краја године њен ниво неће смањити. Два су основна разлога која то онемогућавају, иако би то било заиста пожељно. Први је сама структура јавне потрошње у којој су четири петине фиксне обавезе и тај део у кратком року није могуће смањити. Други разлог тиче се постизборне комбинаторике која ћа сигурно довести до повећања неких елемената јавне потрошње. Зато је ова година већ изгубљена са становишта остваривања циљне инфлације. Отуд је боље допустити и нешто вишу инфлацију зарад њене ниже стопе у наредној години. Јер, гушење инфлације исувише рестриктивним мерама није добра опција. То може, с једне стране, довести до преношења инфлационог притиска на наредну годину, а с друге би непотребно гушило привреду – упозорава др Никола Фабрис, професор Економског факултета, у интервјуу за Економетар, вођеним пре формирања нове Владе Републике Србије.
– Постоји велики број могућих опција, од задуживања код НБС, емитовања обвезница и државних записа, преко задуживања код домаћих банака или у иностранству, па све до убрзања приватизације. Генерално се може рећи да је свако задуживање лоше и да све опције немају подједнаке ефекте. Најмање пожељно је задуживање код централне банке и задуживање у иностранству.
Шта нам преостаје као нека пожељна опција у нашим садашњим условима?Девизни курс
– У теорији и пракси је познато да се један инструмент монетарне политике не може користити ради испуњења два потенцијално конфликтна циља. То значи да се девизни курс може користити или за обарање инфлационих очекивања или за смањење екстерне неравнотеже. Он не може да оствари оба циља и стога се мора усмерити ка једном од ова два. С обзиром на то да је ова година већ изгубљена за остваривање инфлационог таргета, моје је мишљење да би требало водити политику неутралног девизног курса, односно да би било пожељно да кретање девизног курса прати кретање инфлације – оцењује др Никола Фабрис.
– Емитовање државних записа је најбоље решење. Они су, по правилу краткорочни, а вероватно је да ће са формирањем владе и смањењем политичког ризика у другој половини године доћи до наставка приватизације. На тај начин би се могао краткорочно премостити јаз између прихода и расхода. Дилема може бити да ли емитовати записе у домаћој или страној валути. Емитовање у домаћој валути би имало повољнији ефекат на кретање инфлације. С друге стране, емитовање у страној валути вероватно би значило ниже трошкове, али и појаву ризика девизног курса.
Опширније у штампаном издању
