U narednom periodu očekuje se nastavak rasta kreditne aktivnosti, čemu će, pored efekata dosadašnjih mera monetarne politike NBS, doprineti i niske kamatne stope u zoni evra, konkurencija među bankama, nastavak aktivnosti na rešavanju NPL-ova, a od posebnog značaja su i stimulativne mere uvedene uredbom o garantnoj šemi

Od početka 2020. godine, koju je obeležila povećana izloženost rizicima izazvanim negativnim efektima korona virusa na ekonomsku aktivnost i finansijske tokove, NBS je referentnu kamatnu stopu smanjila tri puta na trenutnih 1,25 odsto, što je najniži nivo u režimu ciljanja inflacije. Efekat ovog smanjenja je već postignut, jer se monetarna politika NBS i pre i tokom krize veoma dobro prenosi na finansijski i realni sektor – smanjene su prvo stope na dinarskom tržištu novca, a zatim i stope na dinarske kredite privredi i stanovništvu. Pritom, za sve to vreme ni u jednom trenutku nisu dovedene u pitanje ni monetarna, ni finansijska stabilnost u zemlji.

Ovim rečima Nikola Dragašević, generalni direktor Sektora za monetarne i devizne operacije Narodne banke Srbije, odgovorio je na pitanje o direktnim pozitivnim efektima sniženja referentne kamatne stope, koja se nalazi na istorijskom minimumu. Osim toga, za Magazin Biznis dao je odgovore na pitanja šta se očekuje kada je reč o kretanju stopa EURIBOR i LIBOR, da li će Narodna banka Srbije i dalje ublažavati monetarnu politiku, kakva je koordinacija sa fiskalnom politikom, da li je dinar ispravno vrednovan…

• Evropska centralna banka, Američke federalne rezerve (FED), centralne banke Kanade, Engleske i Švajcarske imale su takođe ranije pad referentnih kamatnih stopa. Na koji način ove odluke i ECBa i FED-a utiču na mere Narodne banke Srbije?

– Kretanja na svetskim finansijskim tržištima i mere vodećih centralnih banaka, pre svega ECB-a i FED-a, imaju značajne implikacije na kretanja na domaćem tržištu i na mere NBS. Domaće tržište je integrisano sa finansijskim tržištem evrozone i deo kredita privredi i građanima je vezan za kamatne stope EURIBOR.

Sa druge strane, međunarodni investicioni fondovi koji ulažu u dinarske državne hartije od vrednosti, pretežno su poreklom iz SAD, pa monetarna politika FED-a ima značajan uticaj na domaće tržište obveznica i kretanje kursa dinara.

U poslednje vreme sve je značajniji indirektan uticaj agresivne relaksacije monetarne politike vodećih centralnih banaka, koji se odražava preko kanala međunarodnih finansijskih tokova. Ublažavanje monetarne politike vodećih centralnih banaka doprinelo je oporavku sentimenta međunarodnih investitora i prekidu njihove inicijalno „panične reakcije“, koja je neposredno nakon izbijanja krize, početkom marta, negativno uticala na zemlje u razvoju, posebno na one koje su krizu dočekale u prisustvu makroekonomskih neravnoteža, što nije bio slučaj sa Srbijom.

Ekspanzivne mere vodećih centralnih banaka dodatno su otvorile prostor za smanjenje osnovnih kamatnih stopa NBS.

Opširnije u štampanom izdanju

---

U ovom broju još i …

• JELENA GALIĆ, PREDSEDNICA IZVRŠNOG ODBORA AIK BANKE: Digitalni servisi su velika prednost u uslovima pandemije
• PRERADA NAFTE U 21. VEKU: Kako domaća rafinerija uspeva da drži korak sa evropskim
• JELENA RISTIĆ, DIREKTORKA ZA TRŽIŠTA SRBIJE, CRNE GORE I BIH U KOMPANIJI MASTERCARD: Dolazak Apple Pay-a važan za rast bezgotovinskih plaćanja u Srbiji
• SAŠA LEKOVIĆ, IZVRŠNI DIREKTOR TEHNIKE TELENORA: Telenor mreža među Top 30 najboljih na svetu
• BIZNIS FORUM: LETNJI VIVALDI FORUM MOKROGORSKE ŠKOLE MENADŽMENTA
• BIZNIS DODATAK: ANKETA MAGAZINA BIZNIS O ZNAČAJU BRENDA:
• CONTINENTAL U SRBIJI NAJAVLJUJE NOVU INVESTICIJU: Do kraja ove godine u Novom Sadu savremena fabrika
• FIRMA “RISH SHOES” IZ TOPOLE – KANDIDAT ZA ŽIG “ČUVARKUĆA”: Od „oficirki“ do izvoza modne obuće
• Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. septembra 2020.