Јавни дуг је за само пет година, од 2008. до данас, дуплиран са 30 на 60 одсто БДП-а. Нажалост, до сада није било довољно делотворне и адекватне терапије за стабилизацију јавних финансија. Она се не може више одлагати
Како се јавни дуг повећава, фискална ситуација постаје све тежа и мере штедње морају бити све болније, да би се неутралисао раст камата за отплату овог дуга. Колико је овај проблем велики види се и по томе што је држави Србији потребно годишње око пет милијарди евра свежег новца – од тога око 1,5 милијарди евра за финансирање дефицита и око 3,5 милијарди евра за отплату главнице и доспелих кредита. Са повећањем јавног дуга, а то се у Србији управо дешава, повећава се и износ новца који треба прикупити за финансирање дефицита и отплату зајмова који доспевају, што је знак да имамо опасну спиралу задуживања. Зато је неопходно што пре елиминисати буџетски дефицит и уравнотежити јавне финансије.
Овако је Никола Алтипармаков, члан Фискалног савета Србије, оценио, у интервјуу за Економетар, проблем све већег јавног дуга. Зато и инсистира да неминовне реформе започну истовремено на више пунктова. Ако се то не уради, цена задуживања биће све виша.
• Фискални савет је благовремено указивао шта се све мора урадити да би се постигла финансијска консолидација. Иако је и у овој години веома мало урађено, шта бисте ипак издвојили као неке почетне кораке?
– Фискални савет, практично од свог оснивања 2011. године, упозорава да се државне финансије и јавни дуг налазе на неодрживој путањи – јавни дуг је на крају 2011. премашио законски лимит од 45 одсто БДП-а, док смо ове године премашили и лимит од 60 одсто БДП-а, који важи у еврозони. Зато смо у пролеће 2012. године изашли са детаљном студијом, на 250 страница, где смо описали проблеме са којима се сусрећу јавне финансије у Србији и представили смо „лекове“, „горке пилуле“ које се морају прогутати. То би уравнотежило јавне финансије и зауставило експлозивни раст јавног дуга, који је у периоду од само пет година, од 2008. године до данас – дуплиран, са 30 одсто на преко 60 одсто БДП. Нажалост, до сада довољно делотворна и адекватна терапија за стабилизацију јавних финансија није примењена. Непопуларне мере су или примењиване сувише касно (повећање ПДВ), или су биле сувише разблажене (контрола плата и пензија), или нису примењене уопште (рационализација запослености у јавном сектору и пензијска реформа).
Опширније у штампаном издању
