Naša preporuka je da Srbija uđe u još jedan aranžman. Da idemo na put fiskalne stabilizacije i privrednog rasta koji neće previše oscilirati i kad je izložen većim rizicima. Jer mi ne znamo kada će sledeća kriza doći. Ona iz 2008. godine je bila uvezena spolja. MMF bi nam svakako bio od velike pomoći
Nikola Altiparmakov
Više ne moramo ni da pomišljamo, a kamoli da razgovaramo, o krizi javnog duga, kao što je to bilo pre tri godine kad smo ulazili u aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF).
Ovim rečima Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta, odgovara na pitanje Magazina Biznis šta znači to što je sedma kontrola aranžmana sa Fondom prošla gotovo u tišini i za širu javnost bila dosadna. „To je dobro i to znači da smo uspeli da stabilizujemo javne finansije, zaustavimo rast javnog duga i sad imamo čak i određeni pad duga“, kaže naš sagovornik.
– Naš glavni izazov je sada da izbegnemo krizu takozvane „zamke srednje razvijenih zemalja“. Ako ne uspemo da restrukturišemo privredni sistem, pre svega ako ne uspemo da uspešno završimo reforme, izgubićemo poslednji voz ka standardu zemalja Evropske unije (EU) u koji su se uspešno ukrcale Rumunija i Bugarska.
• Kakva je to zamka srednje razvijenih zemalja?
– To bi značilo da stalno kaskamo, u privrednom i tehnološkom smislu, za zemljama EU i da budemo destinacija za radno intenzivne industrije i investitore koji pružaju malu dodatu vrednost i samim tim niske zarade. Što bi značilo da bi i naše zarade i standard bili za klasu niži od evropskog i da ne bismo uspeli da premostimo taj jaz koji imamo i u odnosu na istočnoevropske razvijene zemlje. Nikad nam dugoročno razmišljanje i sistemska rešenja nisu bili jača strana. Ako pogledamo Srbiju u poslednjih nekoliko decenija, mi smo stalno išli dva koraka napred, pa jedan korak nazad. Nismo imali tu dugoročnu sistemsku viziju gde želimo da budemo i kako da to postignemo.
• Imamo li sada tu viziju, ili i dalje ne znamo da planiramo na srednji i dugi rok?
– To je nešto što nam je, nažalost, manjkalo u prethodnoj deceniji. I to se može videti na primeru penzijskog sistema, koji je po svojoj prirodi neizbežno dugoročni aranžman. Jer, prvo doprinosimo 40 godina, pa 15 do 20 godina primamo penziju i nužno da država radi dugoročne penzijske projekcije. Mi već 70, 80 godina imamo penzijski sistem, ali nismo do sada uradili nijednu zvaničnu analizu njegove dugoročne održivosti. Za razliku od drugih zemalja, naročito razvijenih, koje takve analize redovno rade već decenijama, što im omogućava da dugoročno planiraju i izbegavaju nagle i drastične promene koje su osećali penzioneri u Srbiji od 2008. godine.
Opširnije u štampanom izdanju
U ovom broju još i …
- DRUŠTVENA ODGOVORNOST KAO STRATEŠKO OPREDELJENJE: Poslovanje i dobrobit zajednice
- JUBILEJ HE „ĐERDAP 1“ – USPEŠNIH 45 GODINA: Petina struje stiže sa Dunava
- ZAŠTO JE RAZVOJ PREDUZETNIŠTVA VAŽAN ZA SRBIJU: Kreativnost i ideje tri zaljubljenika u biznis
- SAVREMENE TEHNOLOGIJE I DIGITALNO BANKARSTVO (2): Digitalna transformacija je važna za banke
- REVIZIJA I RAČUNOVODSTVO: Novi format revizorskog mišljenja
- MENADŽERSKI VODIČ: Lekcije sa osmehom
- DR ISAK ADIŽES: UPRAVLJANJE PROMENAMA (2): Kako da prihvatite i kontrolišete konflikt
- Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. septembra 2017.
