По високим платама у државном сектору и ниским у привреди, Србија је рекордер у земљама у транзицији. У сектору државе, без јавних предузећа, рационализација 430.000 запослених практично није ни започела и то ће, уз наставак пензионе реформе, бити један од највећих изазова економске и фискалне политике

Nikola Altiparmakov

Анализа коју смо правили за први квартал ове године показала је да постоје ризици да се потрошња повећа, пре свега због чињенице да је 2011. предизборна година и да зато расходе треба помно пратити како би се заиста испоштовао овогодишњи циљани буџетски дефицит од 4,1 одсто БДП-а. За Србију је свакако добро што се нова фискална правила засад поштују. Она је најконкретнији и до сада најважнији експлицитни корак ка окретању новом одрживом моделу привредног развоја јер предвиђа смањење потрошње у наредних пет година, уравнотежење буџета и отварање већег простора за инвестиције.

Овако је Никола Алтипармаков, члан Фискалног савета Србије, одговорио, у интервјуу за Економетар, на питање да ли ће се у овој години испоштовати правила о фискалној одговорности и где би могао да се појави проблем.

– Постоје два основна мотива зашто су за Србију изузетно важна фискална правила. Први је потреба да се ограничи политички мотивисано претерано трошење у предизборним кампањама, што је карактеристика и многих других земаља. Код нас је то дошло нешто више до изражаја јер смо у периоду 2006-2008. имали честе изборе, па су нас изборне кампање прилично коштале. Други мотив је чињеница да је у економској и широј јавности постигнут консенсуз да је модел развоја који смо имали у претходној деценији неодржив и да се мора ићи на нови који ће, између осталог, смањити потрошњу, а повећати извоз и инвестиције.

Опширније у штампаном издању