У прошлом броју Економетра, у оквиру ове колумне, придружио сам се хору забринутих економиста који су покушавали да упозоре на штету због одуговлачења у формирању Владе (било је то крајем марта 2007).
Данијел Цвијетићанин
Мада сам већ тада видео и једну корист од насталог одуговлачења (упознавање са правим лицем наших политичких странака), ипак сам, као и многи други, веровао да привреда трпи штете због тога што власт ради „умањеним капацитетом“.
Чињенице су ме демантовале. Привреда је показала боље резултате него у истом периоду прошле (2006) године, када је Влада радила „пуном паром“. У односу на исти период претходне године индустријска производња (у прва два месеца) порасла је за 5,8 процената, јануарски промет робе на мало (у реалном изразу) већи је за 28,6 посто… Прилив страних финансијских (портфолио) инвестиција је ојачао, а промет на Београдској берзи и берзански индекси, као поуздани индикатори привредног просперитета, бележе незапамћени раст.
На сликама се голим оком може уочити тренутак када су се „финансијске странке“ повукле из Владе, тј. када су „буразери“ и „кумови“ (бар за неко време) потиснути у други план, што је великом броју малих инвеститора неочекивано дало крила. Берза је нагло оживела.
Када би се и „странке силе“ мало умериле у својим активностима, уверен сам да би се многе судије осмелиле да суде по закону, а не по „страначкој правди“ (тј. како им се каже). Слично важи за тужиоце, а и за многе од Владе „независне“ агенције. Када би били сигурни да јастребови из тајних служби не смеју ноћу (о поноћи) да их приводе на консултативне састанке (да би их приупитали како сутра у скупштини мисле да гласају), вероватно би се и народни посланици осоколили и почели озбиљно да размишљају о законима. Можда би тада Скупштина Србије личила на прави парламент, а не на акционарско друштво десетак посланичких група.
Свако смањење активности наших (увек хиперактивних) влада доприноси унапређењу економских слобода и расту привредних перформанси. Због тога и постојећи интеррегнум не погоршава, него, супротно свакој логици, побољшава привредни амбијент у Србији. Невоља је једино у томе што свакој срећи има краја! Ускоро ће се странке договорити о новој подели власти и поново се свом снагом латити полуга насиља над економским животом.
Пише: Данијел Цвјетићанин, ректор Универзитета „Браћа Карић“
