Мајда Сикошек, мајка троје деце, дипломирани историчар уметности, данас је координатор удружења Фелицитас које окупља четрдесетак чланица: плетиља, сликарки, ткаља, кројачица

Рат, криза и транзиција кроз коју пролазимо осиромашили су већину породица. Највеће жртве некад принудних одмора, данас технолошког вишка или стечаја, јесу жене. И то оне између 40 и 50 година, јер су сврстане у категорију старих!? Чињеница је да су управо жене сналажљиве, веште, спретне, храбре и предузимљиве да своје потенцијале максимално искористе. Без било какве друге шансе, многе жене су се “преселиле” у све бројнију популациону групу “невидљивих радница” у кућној делатности. Сналазе се како знају и умеју: штрикају, хеклају, сликају, вајају, шију, производе накит од материјала који им се налази при руци, максимално користећи своју имагинацију, креативност, инвенцију и стрпљење.

Пројекти

Мајда Сикошек и Делфа Стоисављевић тренутно припремају пројекте: Радно-правни положај жена у текстилној индустрији и Обука људи и систематско психичко малтретирање на послу. Ове пројекте спонзорише Home Workers Wordvide.

Мајда Сикошек је прошла све фазе егзистенцијалних проблема: припремала кувану храну по наруџбини, водила приватне галерије и радила низ послова заједно са супругом, како би прехранила троје, данас одрасле, деце. Као дипломирани историчар уметности, није ни очекивала сигурно место у неком музеју. Случајно је упознала чланове Удружења пословних жена у Београду и уочила да је женама које саме себе запошљавају потребна организација. Оне немају социјално осигурање ни боловање, немају сигурност продаје својих производа, нису организоване и немају сталне изворе прихода, као ни информације и процену вредности свог рада.

Организовано на тржиште

Предузимљива, спретна и пуна енергије и иницијативе, Мајда Сикошек је одлучила да 2003. године оснује Удружење за самозапошљавање жена Фелицитас. Обратила се енглеској организацији Home Vorkers Wordvide из Лидса, која има представништво у Београду, како би добила инструкције за рад на истраживању ове делатности.

Већ четврту годину њено удружење Фелицитас окупља четрдесетак жена које месечно плаћају 100 динара, а заузврат добијају стручне савете, идеје, пружа им се знање и подршка, организују изложбе њихових производа. Оне су препознале потребу да се организује рад у кући ради заједничког изласка на тржиште и веће видљивости њихове кућне активности. Схватиле су, истовремено, да ће од едукације имати велике користи и да ће се у много чему еманциповати. У даљој будућности предстоји међународна сарадња и разни видови акција.

Мајда Сикошек и њена асистенткиња Делфа Стоисављевић, после пилот-истраживања, добиле су слику стања у којој се налази ова друштвено маргинализована група самозапослених жена у Србији.

Ширење мреже

Руководећи се упутствима енглеске организације, координаторка Мајда Сикошек је направила краткорочни и дугорочни план акција. Овај први, објашњава наша саговорница, подразумева едукацију, континуирану размену информација, удруживање и умрежавање, иницирање дугорочне кампање о већој видљивости рада жена, заштиту здравља радница у кући и развој дистрибутивне мреже.

Дугорочни план ове јединствене организације у Србији укључује ширење мреже на свим нивоима, лобирање (законска регулатива, женска банка), информисање о начинима финансирања, развој дистрибутивне мреже.

– Поуздано се може закључити да је највећи број жена био приморан да покрене сопствену производњу услед последица рата и санкција, али и касније због стечајних процеса и приватизације. Овим радом се баве углавном жене средњих година, највише оне у доби од 36. до 45. и од 46. до 55. године, истиче Мајда Сикошек.

Неко нас се сетио

Наша саговорница наглашава да удружење Фелицитас своје чланице упућује и у то како производни ланци функционишу, у осмишљавање рада којим ће се бавити, као и у значај продаје и формирање цена онога што производе.

– Ми организујемо и продајне изложбе и сусрете са дизајнерима који саветују шта би требало да мењају и како да дођу до производа који имају већу вредност и цену – каже Мајда Сикошек. На пример, жене би требало да измене своје традиционалне узорке ручног рада посредством дизајнера који ће им понудити естетски стилизовани рад, примену нашег фолклора у виду детаља на предметима за кућну употребу или на неки део гардеробе.

Како сазнајемо од наше саговорнице, Home Workers Wordvide делује са својим Мапинг програмом у одабраним подручјима Азије, Латинске Америке и источне Европе, са намером да помогне изградњи независних, демократских организација рада у кући. Та организација даје општи оквир и методологију која се може прилагодити локалним условима. Њихов циљ је да се развију нове активности овог типа где досад нису постојале или су тек основане.

Добре промене 

После три године рада Фелицитаса у Србији Мајда Сикошек каже да у почетку није веровала да ће се жене заинтересовати за удружење. Испоставило се да се жене баве разним пословима, а да нигде нису организоване. Могућност да се учлане у Фелицитас примиле су са одушевљењем, уз коментар „коначно се неко сетио нас“.

– Уверена сам да се много тога мора мењати. За овај рад су неопходни визија, систематизација, поштовање критеријума, стандардизација, а саме жене морају бити способне да осмисле свој производ. Наша едукација обухвата и задатке које оне треба да ураде а удружење има намеру да ради на економском јачању и унапређењу незапослених жена и група, посебно радница у неформалној економији посредством едукативне и психолошке подршке – каже Мајда Сикошек и најављује повезивање чланица Фелицитаса са сличним организацијама у Србији и иностранству, као и јавно заступање интереса економски угрожених група.

Олга Васиљевић