У граду на Нишави има око 2.000 угоститељских објеката у којима ради око 8.000 запослених, што значи да од те делатности живи више од 30.000 људи

Економска криза погодила је угоститељство можда и више него друге делатности, јер се човек лакше одриче кафанског ужитка и ћаскања са друштвом уз кафицу или чашицу, него неких егзистенцијалних потреба. Нишки угоститељ са завидним искуством Миливоје Антанасијевић, власник познатог ресторана „Квинс“ на обали Нишаве у центру града, сматра да би „државни врх“ требало да се позабави угоститељством, јер је и та грана потребна држави. Кафана је, каже он, институција.

Према његовој процени, у Нишу има око две хиљаде угоститељских објеката. Ако у сваком од њих, у просеку, раде четири радника, то је осам хиљада запослених. Кад то помножимо са просечно четири члана породице, долазимо до рачунице да у граду на Нишави од ове делатности живи 32.000 људи. Можда и више.

– „Златно доба“ угоститељства било је од завршетка кризе осамдесетих, која је трајала до 1985. године, па негде до 2004. године. Од те године почиње суноврат животног стандарда, па и угоститељства. Данас покушавамо да преживимо. Ја сам 2002. године запошљавао 46 људи, а данас само шесторо. У том периоду у ресторану нисте могли да нађете место. Људи су седели на кеју и чекали да уђу, а сада ми чекамо да неко уђе у ресторан. Капацитет је двеста места која су углавном празна. Сада су и свадбе сведене на 60-70 гостију. Седам година заредом, до пре две године, био сам један од организатора доделе награде „Она и он“ у оквиру Нишких филмских сусрета. Организовао сам и више скупова нишких привредника, као и прво такмичење у припремању рибље чорбе на кеју испред ресторана. Први у Нишу почео сам да радим шведске столове, коктеле и кетеринг, али тога више нема, опала је потражња, замро је кетеринг.

Опширније у штампаном издању