Program ekonomskih mera Vlade Srbije predstavlja veliku pomoć privredi da u toku vanrednog stanja održi poslovanje i sačuva zaposlene, ali na nju neće moći da računaju neregistrovane radnje i firme. Prema proceni NALED-a, takvih preduzeća je gotovo 70.000, a najviše su oštećeni njihovi radnici, ocenjeno je na prvoj online press konferenciji NALED-a, na kojoj su predstavljeni rezultati istraživanja stavova građana o sivoj ekonomiji
Novo NALED-ovo istraživanje, koje je sproveo Ipsos, uz podršku Nemačke razvojne saradnje, pokazalo je da polovina građana smatra da je siva ekonomija najzastupljenija upravo u radnim odnosima – neprijavljivanje radnika, isplaćivanje zarade na ruke i neuplaćivanje doprinosa. Ipak, 59 odsto ne bi prijavilo poslodavca inspekciji, najviše iz straha da ne ostanu bez posla.
Svest građana o štetnosti sive ekonomije raste iz godine u godinu i čak 76 odsto ispitanika smatra da nije opravdana, ali su i dalje nedovoljno spremni da sami doprinesu suzbijanju. Kako se ove godine završava primena prvog petogodišnjeg Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije, rezultati istraživanja biće važni za reviziju tog strateškog dokumenta, posebno zbog uticaja pandemije na privredu.
”Do vanrednog stanja, uspešno je sprovedeno ili je u toku bilo sprovođenje 50 odsto mera i još 12 odsto je delimično realizovano. Prioriteti privrede za novi Nacionalni program biće dalje smanjenje poreskog opterećenja rada i izmene radnog zakonodavstva, u cilju prepoznavanja fleksibilnih oblika i načina rada, razvoj sistema eFaktura, dalje jačanje kapaciteta inspekcija, kao i digitalizacija sistema fiskalizacije. Pandemija je pokazala da su te mere neophodne kako bismo privredu učinili efikasnijom, konkurentnijom i otpornijom i smanjili poslovanje u sivoj zoni”, izjavio je Vladimir Tipsarević, predsednik Saveza za fer konkurenciju NALED-a i direktor za odnose s javnošću i komunikacije u Coca-Cola HBC Srbija.
Da je obim sive ekonomije smanjen u prethodnih godinu dana smatra 51 odsto građana i Tržišnu inspekciju vide kao najzaslužniju za taj rezultat. Na konferenciji je istaknuto da su javne kampanje dobar pokretač građana na akciju što potvrđuje 48 odsto ispitanika kao i da je važna edukacija, posebno među učenicima, kako bismo dobili generacije sa višim nivoom poreske kulture.
”Podsticanje preduzetništva takođe je efikasan način suzbijanja sive ekonomije i zato nas raduje da bi četvrtina građana pokrenula sopstveni biznis i da je 68% čulo za podsticajne mere kao što je poresko oslobođenje početnika u poslovanju Startuj legalno na čijem smo uvođenju radili s Vladom Srbije i NALED-om. Skoro tri četvrtine ispitanika veruje da takve mere mogu da pomognu prelasku neregistrovanih firmi u legalne tokove”, rekao je David Lahl, vođa projekta „Reforma javnih finansija – Agenda 2030“ koji sprovodi GIZ.
Gotovo polovina građana (48 odsto) smatra da je uzimanje fiskalnog računa najefikasniji način da doprinesu suzbijanje sive ekonomije, ali čak 71 odsto ne bi prijavilo objekat u kojem ne dobiju račun. Građani ukazuju da su u izdavanju računa najmanje revnosni saloni lepote i automehaničari, a najodgovorniji trgovci i 53 odsto dodaje da bi sva prodajna mesta trebalo fiskalizovati.
Bezgotovinska plaćanja kao efikasan način suzbijanja sive ekonomije su sve zastupljenija. Korišćenje kartica povećano je za osam odsto i sada svaki drugi ističe da upotrebljava karticu jer je to lakši način plaćanja. Trećina je već čula za mogućnost plaćanja na POS terminalima javne uprave. Za to je zaslužna kampanja „Šampioni bezgotovinskog plaćanja“ u toku koje je karticom plaćeno 13.500 taksa, naknada i poreza.
